Priređen prijem za Dragana Stankovića kapitena odbojkaške reprezentacije Srbije

Predstavnici vlasti grada Zaječara gradonačelnik Velimir Ognjenović, zamenik gradonačelnika dr Mirko Nikolić i predsednik Skupštine Stefan Zankov, organizovali su danas prijem za kapitena Odbojkaške reprezentacije Srbije, Dragana Stankovića, njegove roditelje i suprugu.

Reprezentativac iz Zaječara Dragan Stanković podigao je pobednički trofej, predvodio reprezentaciju Srbije na utakmicama igranim u Svetskoj ligi, i bio kapiten naše reprezentacije.

Prvi put u istoriji naša reprezentacija osvojila je titulu pobednika Svetske lige, savladavši Brazil sa 3:0.

Karijeru je počeo u Timoku iz Zaječara, odakle 2004. dolazi u Crvena zvezdu. Pouzdani srednji bloker je odmah po dolasku u tim postao standardan prvotimac, a ekipa je u sezoni 2004/05. stigla do polufinala plej-ofa i Kupa Srbije i Crne Gore. Stanković je u plej-ofu zabeležio 44 osvojena poena na sedam utakmica i bio četvrti poenter sastava koji je sa klupe predvodio legendarni trener crveno-belih Željko Bulatović.

Naredne sezone klub je imao isti rezultat u domaćim takmičenjima – polufinala Kupa i plej-ofa, a Stanković je u doigravanju zabeležio 49 poena na pet utakmica. i bio treći po efikasnosti u timu, iza Tomislava Dokića (75) i Nikole Kovačevića (62).

U šampionatu Srbije 2006/07. Dragan je pružio sjajne partije. U ligaškom delu zabeležio je 265 poena u 20 utakmica i bio drugi poenter kluba i najbolji bloker ekipe. U februaru 2007. proglašen je i za najboljeg sportistu meseca SD Crvena zvezda,[1] ali su kasnije crveno-beli ponovo zaustavljeni u polufinalu plej-ofa.

Zvezda konačno stiže do titule u sezoni 2007/08, kada je Stanković činio sjajan tandem u bloku sa Milanom Rašićem. Stanković je u plej-ofu nanizao 107 poena, bio drugi poenter šampionskog tima, iza Dokića (229) i tako se na najlepši način titulom oprostio od crveno-belog dresa.

Sezonu 2008/09. proveo je u Budvanskoj Rivijeri, a od 2009. godine član je italijanskog Lubea iz Mačerate sa kojim je osvojio dve titule prvaka 2012. i 2014. godine, Superkup Italije 2012. i 2014. i Čelendž kup 2011. godine.

Reprezentativac izrazio je zadovoljstvo što je pre svega u gradu u kojem je rodjen i tom prilikom zahvalio se predstavnicima grada.

“Nemam baš puno prilike da budem u svom gradu gde sam rodjen. Svakako da prija i meni i mojoj porodici, kada posle velikog uspeha, dodjete u mesto odakle potičete. Zahvalan sam svima danas što su izdvojili vreme da me ugoste i ovo je veliki značaj za moj dalji rad”, naveo je Stanković.

Govorio je o svojoj karijeri, koju je započeo 1999, za vreme bombardovanja Srbije, i kako je preko O.K. Timok-a, preko Crvene Zvezde (čije je navijač) dospeo do Italije.

“Desila se ta sreća u nesreći, zapravo bombardovanje, kada sam otišao u svoje rodno selo Leskovac. Tamo je postojao odbojkaški teren na kojem se generacijski igra odbojka. U toku tog leta bili su organizovani razni turniri kada sam ja i počeo da se bavim odbojkom. Kasnije, lokalni klubovi Timok i Zaječar u to vreme zapazili su me i pozvali na treninge. Opredelio sam se za Timok i mogu reći da sam tada počeo svoju odbojkašku karijeru”, objašnjava Stanković.

“Našim uspesima sigurno je da iz dana u dan popravljamo samu sliku same Srbije i nadam se da ćemo isto to postići i na predstojećim Olimpijskim igrama u Brazilu, koje su posle osvajanja Svetske lige, najaktuelnija priča”, dodao je Stanković.

Roditelji Dragana Stankovića nisu krili zadovoljstvo uspehom koji je postigao njihov sin, ali i nisu krili tugu da su se rano odvojili od njega, zato što je postao profesionalni odbojkaš.