U prostoriji su polako gorele četiri sveće. Bila je gotovo potpuna tišina i mogao se čuti njihov razgovor.
Prva sveća reče: “Ja sam MIR – ljudi me ne uspevaju sačuvati, mislim da ću se ugasiti.” I odmah se ugasila. Druga sveća je rekla: “Ja sam VERA – nažalost, mnogi ljudi smatraju da nisam neophodna, nema smisla da gorim i dalje.” Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je. Treća sveća je žalosno progovorila: “Ja sam LJUBAV – nemam više snage, ljudi me često zaboravljaju i stavljuju po strani. Čak zaboravljaju da vole one sebi najbliže” i istog momenta se ugasila.
Nedugo zatim u sobu je ušlo dete. “Šta je ovo? Trebalo je da gorite do kraja.” i rekavši to, počelo je plakati. Tada se oglasila četvrta sveća: “Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam NADA.”
Sa sjajem u očima, dete je uzelo sveću “nade” i zapalilo ostale sveće .
Plamen nade bi uvek trebalo da tinja u našem srcu, kako bi svako od nas mogao da održi, veru, mir i ljubav.
Dodaj komentar