Prve festivalske večeri izvedena je predstava nastala u koprodukciji SNP iz Novog Sada, GDP „Gavela“ Zagreb, NP Sarajevo i ITF MESS Sarajevo, „Što na podu spavaš“ po tekstu Darka Cvijetića, u režiji Kokana Mladenovića, koja je duboko ganula publiku. U pitanju je ratna priča sa antiratnom porukom o Boti koji odlazi na odsluženje vojnog roka u tadašnju JNA, kada su već uveliko počeli ratni sukobi.
Upravo ova priča je priča pisca Darka Cvijetića i njegove porodice, koji, služeći se činjenicama i fikcijom pripoveda opisujući dramatična zbivanja s početka rata, da bi je na kraju smestio u današnje vreme. Cvijetić u predstavi učestvuje i kao glumac i glumi samog sebe. Njemu je pripao i Zoranov brk, nagrada za najboljeg glumca u predstavi. Na okruglom stolu posle predstave, čiji je moderator dr Nenad Novaković, Cvijetić je rekao:
„Ja sam pre svega dužnik neverovatnom gospodinu Kokanu Mladenoviću a odmah potom ovim neverovatnim ljudima kojima sam okružen protekla tri meseca i naravno večeras. Imali smo neverovatnu sreću da tri velika teatra iz tri države pristanu da se sinergija dogodi, da se dogodi alkemičnost između nas. Pre svega, mi smo zauvek postali prijatelji. Oni su sada deo moje porodice, deo mog disanja. Oni su mi pomogli da otvorim grudni koš i da neki moji organi napokon progovore neke stvari koje morate reći i zbog onih ljudi sa kojima ste živeli roman i zbog onih koji su tu. Na probama je bilo jako čudno. Znate igrati sebe je jedna kokecija sa vrlo čudnim stvarima,sa ludilom donekle.“
“Znate ja sam skoro svaku probu proplakao. Prolaziti te neke scene ponovo, neke scene koje su mi zauvek ostale traumatizirajuće zapravo jeste na jedan određeni način otrežnjijuće i po mene i i po onoga ko to gleda. Jako je bilo teško u procesu sebe savladati.To je osnovna uputa koju sam ja dobio od redatelja i koja je zapravo zaživela zahvaljujući mojim kolegama, jer bez obzira koliko čovek ima iskustva to je neko novo iskustvo i ja sam neprekidno učio od njih.Oni su mi govorili na koji način da se stišam.To je bio čini mi se ključ. Pokušati emociju potisnuti jer naprosto ona je ta koja radi. Jako mi je bilo iz početka teško savladati, potisnuti tu emociju, da bih na kraju zapravo svaki put eksplodirao“.
Saša Krmpotić iz Narodnog pozorišta Sarajevo kaže da se tih silnih grozota o kojima je slušao ne seća, ali ima iskustvo sa posledicama rata.
„Kad smo počeli raditi ovaj komad, to su bile prve probe u Zagrebu, delili smo svoja iskustva, svoje istorije. Kada sam pročitao roman pogodio me je kao da mi se desio. Ne bukvalno, ali mogao sam ga razumeti. Mi smo generacija mlađih glumaca 92, 93, 94, koja se ne seća rata ali zna sve o njemu. Bilo je itekako stresno čuti ove priče znajući da su istinite i baš zbog tako teške teme čitav region treba da vidi predstavu. Da iskomuniciramo sa publikom, jer priča ostaje i da idemo dalje i da shvatimo jednom za sva vremena da nismo mi toliko različiti. I sa jedne i sa druge strane je bio živ čovek i ništa drugo.“
Darko Radojević, iz Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada je istakao da je predstava objektivna.
„Predstava je objektivna, nismo ni na čijoj strani. Mi smo na strani čoveka, na strani života. Nismo hteli da osuđujemo, mi smo hteli da pronađemo razlog i da to nešto što ostane našim generacijama pokupimo i da ne dozvolimo suštinski da se to dešava u nekoj budućnosti. Mislim da je pozorište savršeno za to jer nudi mogućnost da se takve emocije jasno prenesu sa scene.“
Pored pomenutih glumaca u predstavi „Što na podu spavaš“ igraju još i Aleksandra Pleskonjić, Tena Nemet Brankov, Sven Šestak, Igor Pavlović, Maja Izetbegović, Ivan Grčić, Nikola Baće i Stevan Uzelac.
Dodaj komentar