Društvo

Pravoslavni vernici sutra slave Đurđevdan

POGLEDAJTE PODKAST 'PRIČE U NAMA'

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik Svetog Đorđa, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Crkva obeležava pogubljenje Svetog Đorđa, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Sveti Georgije, Đurđe ili Đorđe na ikonama se prikazuje u ratničkoj opremi na konju, kako kopljem probada aždaju, koja simbolizuje mnogobožačku silu. Sveti Đorđe je aždaji zadao smrtni udarac. Car Konstantin ubrzo je zaustavio progone hrišćana i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu. Zbog pobede nad mnogoboštvom Svetog Đorđa zovu Pobedonosac. Đurđevdan je, po narodnoj pesmi, bio krsna slava Marka Кraljevića i vlastelina Mrnjavčevića. Krsno ime Svetog Đorđa proslavljali su i crnogorski vladari iz dinastije Petrovića.

Koji su običaji?

Na Đurđevdan se ustaje rano i odlazi na uranak van grada ili sela. Obično je to proplanak ili livada pored potoka ili reke. Bere se bilje, pletu venčići, igra, peva, uz obavezno jagnje na ražnju. Ako je vreme pogodno, dobro je okupati se u reci.

Žene u planinskim krajevima pre sunca idu u planine i beru: koprivu, kopitnjak, cisaču, omilen, odolen, petlovu krestu, petlovo pero, đurđevak, povratu, oman, brizdavac, mlečiku, ječam, zlatnoglav, beli slez, zečije uši, privatnicu, debelicu, vratič, kravljaču, podbel, navalu, kozlac, gorocvet, kukurek, mečju šapu i nalome grančice od leske, drena i graba. Ubrano bilje, korenje, lišće i kopriva pletu se i u venac. Uveže se konopcem i obično stavi u kuhinju.

U nekim krajevima običaj je da domaćin ustane pre zore i odlazi na njivu gde zabada krstiće od leskove grane, a žene kite kuću vencima od mlečike, đurđevka, u koje obavezno upletu i poneku grančicu graba i selena.

Mnogobrojni su običaji i kod stočara. Tada se izgoni stoka na katune ili bačije, gde ostaje sve do kraja leta.

Dodaj komentar