U organizaciji Zavičajnog muzeja Knjaževac u utorak, 3. septembra biće otvorena multimedijalna izložba pod nazivom „Privreda Paraćina od mlina do savremene industrije, sećanja za optimističku budućnost“. Autori izložbe su Estela Radonjić – Živkov i Hristina Mikić, a početak je zakazan za 19 sati.

Izložba “Privreda Paraćina – Od mlina do savremene industrije: sećanje za optimističnu budućnost” prikazuje privredni razvoj Paraćina, od predratnog perioda do današnjih dana kroz priču o najznačajnijim fabrikama Paraćina i bankama osnovanim u predratnom periodu.

“ Privredna istorija je jedan od najznačajnijih aspekata identiteta Paraćina, ali ona nije u dovoljnoj meri do sada bila dokumentovana, valorizovana i prezentovana široj javnosti“, navode autori.

Izložbu će pratiti interaktivna publikacija i besplatna android aplikacija koje doprinose rekonstruisanju kulturnog nasleđa gradske arhitekture in situ (na licu mesta gde su ti objekti nekada bili i kako su izgledali).

Na 25 panoa biće prestavljeni počeci i razvoj Srpske fabrike stakla, Industrije tekstila (Štofara), Fabrikle ratluka i bombona, današnje Konditorske industrije „Paraćinka“ i drugih, značajnih za razvoj privrede Paraćina.

Izložbu je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, CRH Cementara Popovac u okviru programa „Partnerstvo za budućnost“ i Opština Paraćin.


O istoriji Paraćina…

Nalazeći se u blizini carskog puta, Paraćin je bio pogodan za razvoj trgovine, zanata, a kasnije i industrije. Put je osim opasnosti, donosio i nova otkrića i inovacije. Ulaskom u prostor novooslobođene srpske  države, ovo mesto postaje najpoznatije po trgovini vunom i svinjama, koje su se izvozile u Austriju. Prvi koraci ka industrijalizaciji privrede u Paraćinu bili su mlinovi. Do sticanja nezavisnosti, njih su uglavnom osnivali Turci, a nakon toga knez Miloš. U težnji da stvori nezavisnu državu, knez Miloš je radio na tome da se Srbija oslobodi zavisnosti od uvoza hrane iz drugih zemalja. Stoga je povremeno davao odobrenja i svojim bliskim saradnicima da se bave određenim ekonomskim aktivnostima, pa i mlinarstvom. Takav je bio i Bogdan Đorđević iz Paraćina, poznat kao Tatar Bogdan – tatarin koji je 1830. doneo Hatišerife kojim je Srbija sticala nezavisnost. Zahvaljujući bliskosti sa knezom postaje vlasnik prve vodenice u Paraćinu. Krajem 1837. i sam knez Miloš ima plan da podigne tri moderna mlina, jedan od njih i na Crnici. Njegova “Praviteljstvena vodenica”, koju je izgradio Jovan Vajnhapel, sa tri dvostruka pogonska točka, koja je mlela brašno i griz, počela je sa radom 1838. godine.

Mlinarstvo, trgovina, poljoprivreda i stočarstvo biće okosnice privrednog razvoja Paraćina sve do kraja 19. veka. Kako Feliks Kanc beleži u svojim putopisima, zlatno doba privrede Paraćina nastupa kada ovo mesto, po odluci kralja Milana postaje centar za snabdevanje vojske, tokom 1876. i taj period trajaće do 1888. godine.

Napomena: Ovaj medijski sadržaj realizuje se u okviru projekta „Najbolje iz Paraćina“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta opštine Paraćin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here