Minimalac  u Srbiji od 1. januara 2019. godine iznosiće 155 dinara po satu, ili 27.072, što je za oko 2.200 dinara ili 8,6 odsto više nego sada.

Minimalna cena rada po satu do sada je bila 143 dinara, a zaradu od 24.882 dinara, prema nezvaničnim procenama, prima oko 350.000 radnika u Srbiji.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta očekuju da će povećanje najniže zarade u naredne tri do četiri godine biti veće i da bi trebalo da se izjednači sa troškovima minimalne potrošačke korpe koji su trenutno 36.000 dinara.

Pravi efekat je, smatraju sindikati, da se minimalna cena rada približi potrošačkoj korpi.

Po tumačenju Ministarstva rada, minimalna cena rada nije instrument za pokrivanje potrošačke korpe, već je po zakonu obaveza firme ukoliko je u krizi i trebalo bi da važi dok se iz krize ne izađe.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je najveći problem to što je minimalna zarada u Srbiji jako mnogo opterećena doprinosima i porezima.

– Opterećenja minimalne zarade su ovde veća nego bilo gde u Evropi. Troškovi za poslodavce su veliki, neto plate male i najveći problem ustvari je to što je ceo sistem poreza i doprinosa pogrešno postavljen – napominje Arandarenko za Danas.

U čemu je razlika između minimalne i standardne potrošačke korpe?

Prva je, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, pokazatelj koliko je novca potrebno da se doslovno preživi mesec dana, odnosno izračunava količinu hrane u kalorijama neophodnim da bi čovek funkcionisao.

Ako sagledamo sadržaj srpske minimalne potrošačke korpe, videćemo da ona sadrži osnovne namirnice, ali se o količinama i izboru može diskutovati.

Da bi obezbedila statističku minimalnu korpu hrane i preživela, tročlana porodica trebalo bi da izdvoji 16.763 dinara.

U toj računici najviše novca će im otići na hleb, meso i mesne prerađevine – 6.500 dinara.

U korpi su 22 kilograma belog i 2,5 kilograma ostalih vrsta hleba i samo 200 grama peciva za mesec dana.

Da li je realno da se očekuje da tročlana porodica može da opstane sa 400 grama junećeg mesa, 1,8 kilograma svinjskog i 2,8 kilograma pilećeg mesa.

To je, uz uvrštene iznutrice, oko pet kilograma mesa, a najsiromašnija porodica trebalo bi da se zadovolji sa po 200 grama viršli i čajne kobasice mesečno, 900 grama mortadele i 125 grama sardina u ulju.

Jelovnik onih koji žive od minimalca, prema statistici, trebalo bi da se zasniva na krompiru, kupusu, pasulju i paradajzu, jer je tih namirnica u korpi najviše.

Ima i voća, ali dominiraju jabuke, sa pet kilograma mesečno, a potrošačima sleduje, u najboljem slučaju, i po jedan limun.

Za utehu bi valjda trebalo da bude to što im minimalna korpa „nudi” 600 grama kafe.

Čaj, koji je uvršten u prosečnu korpu, nije predviđen u minimalnoj, ali je tu 2,5 litara „koka-kole”, „pepsija” i ostalih gaziranih pića.

Najveći „luksuz” u minimalnoj potrošačkoj korpi su prirodni i kašasti sokovi (tri litra za mesec dana), 600 grama „ptiber” keksa, 200 grama čokolade, 100 grama bombona i 200 grama eurokrema.

Na trpezi bi, po ovoj metodologiji, tročlana porodica morala da se zadovolji jednim i po jajetom dnevno, jedan od njih bi ostao bez šolje mleka, a imali bi na raspolaganju i 100 mililitara jogurta dnevno.

Kada podmire troškove skromne trpeze, članovima porodice sa minimalcem ostaje na raspolaganju 2.800 dinara za alkohol i cigarete, 1.200 dinara za odeću i obuću, oko 7.000 dinara za račune.

Jasno je da sa 1.500 dinara, koliko je određeno za nameštaj i opremanje domaćinstva, ne može da se kupi ni plastična stolica, a kamoli da se okreči soba od 20 kvadrata.

Interesantno je da korpa predviđa 124 dinara za obrazovanje, koliko, recimo, košta jedna sveska A4 formata, dok bi za novac određen za hotele i restorane – 274 dinara, mogli, u najboljem slučaju, da popiju dve kafe u centru Beograda, što bi se moglo nazvati mesečnim provodom.

Sve ovo što sadrži minimalna potrošačka korpa porodica bi mogla da pokrije ukoliko ima dvoje zaposlenih koji zarađuju minimalac!

izvor: kamatica.com

1 KOMENTAR

  1. Korpa 50000,plata 25000rsd,pa ti zivi.Sagradite javne kuhinje,pa svi koji imaju minimalac neka se prehrane.Al to bi bio veliki trosak za drzavu „blagostanja“

POSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here