Zaječarska inicijativa je 2018. godine, u saradnji sa Fondacijom Iskorak, sprovela istraživanje pod nazivom “Vitalni znaci”, koje se bavilo kvalitetom života u Zaječaru. Učesnici istraživanja su kvalitet života u gradu ocenili sa 2,45 od mogućih 5.
Jedna od kategorija koja se istraživala jeste i stanje životne sredine, koja, po mišljenju Zaječaraca nije zadovoljavajuća i dali su joj ocenu 2,67 (na skali od 1 do 5). 39 % Zaječaraca je istaklo da u svom gradu najviše voli prirodne lepote. Istraživanje je pokazalo da su tri najveća izazova sa kojima se građanima suočavaju: nezaposlenost, odlazak ljudi iz grada i standard. Na listi najlošije ocenjenih kategorija našla se mogućnost zapošljavanja sa ocenom 1, 55.
Foto: Mikica Andrejić (Facebook-Zaječarska inicijativa)
Kategorije koje su Zaječarci ocenili najvećom ocenom 3,82 su bezbednost i sigurnost. Dobro su ocenjene i mogućnosti za bavljenje rekreativnim aktivnostima i dostupnost sadržaj iz oblasti kulture i umetnosti.
“Početkom 2019. godine Zaječarska inicijativa je okupila devetoro loklanih umetničkih fotografa, sa namerom da rezultate ovog istraživanja, umesto kroz brojeve, prikaže i prenese na neposredniji način, kroz objektive fotoaparata”, objašnjavaju organizatori.
Foto: Tatjana Galić – Zetović (Facebook- Zaječarska inicijativa)
U okviru projekta održane su i javne rasprave: Položaj žena u Zaječaru, Pravo na zdravlje, Bezbednost u zajednici, Lokalni ekonomski razvoj u Zaječaru, Zaječar na pragu 2019. godine.
“Vitalni znaci” je međunarodno prihvaćena metodologija dubinskog istraživanja jedne zajednice koja se danas sprovodi širom Evrope i sveta, a koju je osmislila i prvi put primenila Fondacija Toronto zajednice iz Kanade. Istraživanje je sprovedeno na statistički reprezentativnom uzorku, sa intervalom poverenja od 95%. Obuhvatilo je sva gradska naselja i tri obliznja isela, a prilikom izbora ispitanika, vodilo se pre svega računa o polnoj i starosnoj strukturi, navodi se na zvaničnom sajtu.
Istraživanje “Vitalni znaci” podržava Olof Palme međunarodni centar iz Švedske.
Каже се и пише ИСТРАЖИВАЊЕ О КВАЛИТЕТУ ЖИВОТА А НЕ ИСТРАЖИВАЊЕ О КВАЛИТЕТИ ЖИВОТА. Немам ништа против Хрвата али је у контексту употребљен лош инфинитив тј. хрватски. О коме, о квалитету а не квалитети. Хрватски је квалитета па је упитно о коме, о квалитети. Тачно је али на хрватском говорном подручју Данијела.
Inače je u toku Zlatno Doba pa ćemo raspravljati o padežima i pravopisu.
Ta misli da je pametnija ako je nesrpkinja odma deporzovati gde god zeli ali hitno da ne smrdi jako je zagusljivo.
NE postoji “hrvatska” gramatika, ima jedna jedina SRPSKA koju Srpski narod koristi, kao sto je i govor -stokavsko narijecje, ijekavski izgovor srpski, i samozvana plemena na podrucju bivse SFRJ koriste srpski jezik i gramatiku, a na zalost poznavanje gramatike kod nas Srba je katastrofalno..