Hrišćanski vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar danas proslavljaju Uskrs.
Beogradski nadbiskup i mitropolt Stanislav Hočevar poručio je u Uskršnjoj poslanici da Vaskrs pita sve “očeve” Balkana zašto se i dalje više raduju tome da su im deca posvadjana, izgubljena i mrtva, nego da se raduju na zajedničkoj “gozbi razumevanja”.
Hočevar je, čestitajući predstojeći praznik, rekao i da Vaskrs pita sve očeve porodica, zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta da li brinu, poput Oca, za sve nemoćne, izgubljene, zalutale.
”Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima, svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama. Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest – Jesi li i ti tako bogat u milosrdju, da u ‘mrtvima’ i ‘izgubljenima’ budiš želju za povratkom u život, u odgovornost?”, poručio je Hočevar.
Kako je istakao, Vaskrs “ispituje” sve parlamentarne i vodeće strukture sveta zašto odbacuju Oca i zašto se više raduju smrti nego životu.
Beogradski nadbiskup će u nedelju, na sam dan Uskrsa, služiti misu u crkvi Svetih Ćirila i Metodija u 10 sati.
Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.
Najvažniji hrišćanski praznik spada u red “pokretnih” svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan – nedelja.
Ove godine Rimokatolici obeležavaju Uskrs 27. marta po Gregorijanskom kalendaru, a pravoslavci, koji verske raznike obeležavaju po Julijanskom kalendaru, 1. maja.
Razlika izmedju takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito velika, čak 35 dana.
Uskrs mora da padne posle prolecne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana.
Za odredjivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste se astronomska posmatranja, već tablice – julijanske i gregorijanske.
Drugi, najvažniji uzrok razlike u datumu pravoslavnog i katoličkog Uskrsa je jevrejski praznik Pasha.
Kod pravoslavaca mora da bude i posle Pashe – koja je sama klizna, po jevrejskom lunarnom kalendaru.
Izvor: b92.net
Dodaj komentar