fbpx
Društvo Izdvajamo

Danas je Preobraženje, a za ovaj praznik se vezuju mnogi običaji

printscreen/youtube.com

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.

Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava. Zato ovaj praznik nazivaju i Letnja Bogojavljenska noć.

Prema hrišćanskom predanju, praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Kako piše u verskim knjigama, tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu. Pored preobraženog Isusa i proroka Mojsija i Ilije, začu se i glas Božiji, koji apostolima reče da nikad ne gube veru u Njega i Njegovog sina.

U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.

Za ovaj praznik se vezuju mnogi običaji

Na Preobraženje Gospodnje se ne radi. Od Preobraženja se više ne kupa u rekama i jezerima. Kaže se da se i gora tada preobrazi. Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi. Popovi nose grožđe u crkvu da blagosiljaju rod. Mnogi neće da okuse grožđe pre, jer misle da tek kad prođe preobraženje, grožđe se “preobrati” u zrelo.

Ne bi nikako valjalo da na današnji dan preko dana spavate, jer ko tog dana odspava preobraziće se, pa će cele godine biti pospan. Smatra se da nije dobro plakati na Preobraženje, jer će taj plač preći u naviku. Takođe, ne valja ni ceo dan provesti u kafani, da vam to ne bi prešlo u naviku, pa da ne postanete raspikuće.

U nekim krajevima Srbije beru se lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Veruje se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.

Majke na danšnji praznik maloj deci prišivaju parice na odeću da bih ih zaštitile od demona.

Žene pre Preobraženja vezuju crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac prekine u toku dana, želja će se ispuniti.

U timočkim selima, devojke se skupljaju i slave praznik. Jedu razno voće i piju razne napitke, a onda zapale vatru. Jedna od njih se obnaži, uzjaše vratilo i obilazi oko vatre. Druge sa oklagijama u ruci je prate, i sve se tako vrti u krug, da bi se i momci vrteli oko njih. Kad gase vatru lupaj, da što više varnica i žiški iskoči, govoreći pri tom: “Koliko iskri, toliko momaka”.

Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.

Danas se grožđe sem u crkvi deli i na groblju za pokoj duša mrtvih.

Dodaj komentar