Zaječarska publika, druge večeri festivala Dani „Zorana Radmilovića, koji se ove godine održavaju po 26. put, imala je priliku da uživa u sjajnom komadu Narodnog pozorišta iz Niša.
Nišlije su se ovaj put predstavile Gogoljevim komadom „Mrtve duše“ u adaptaciji, režiji i po scenografskim instrukcijama Ane Đorđević, premijerno izveden u martu ove godine.
U sjajnog glumačkoj podeli, svi glumci skoro igraju po dva lika, pa i tri, po oceni žirija Zoranov brk pripao je, reklo bi se više nego zasluženo, Dušanu Matejiću za tumačenje uloge Čičikova.
„Za mene ova nagrada znači mnogo i mnogo sam srećan što sam je dobio. Zoran Radmilović je moj omiljeni glumac.
Pored svog profesora Vladimira Jeftovića, ja sam o glumi najviše naučio gledajući Zorana Radmilovića i Batu Stojkovića.
Prvi put sam u Zaječaru, ovo je njegov grad i meni to mnogo znači.
Mnogo volim ovu ulogu i ovu predstavu i drago mi je da sam baš za ovu ulogu dobio Zoranov brk“, rekao je na pres konferenciji neposredno posle predstave večerašnji laureat, glumac Dušan Matejić.
O radu na samoj predstavi Matejić kaže:
„Ana Đorđević nas je jako lepo vodila celu predstavu, na čemu sam joj apsolutno zahvalan.
Bilo je divno raditi na tome.
Meni je bilo divno jer nikad u životu nisam radio lik, koji laže. Sve vreme laže.
Ja sam uvek radio tako neke iskrene, i kada je drama i kada je komedija u pitanju.
Ovo je lik, koji ima više slojeva tako da mi je bilo uzbudljivo da to radim.
Volim kad je maštovito i kad je razigrano, kad se sa partnerima igraš na sceni.
Imamo nekoliko mesta u predstavi, koji su poprilično različiti i ostavljaju prostor za improvizaciju tako da u pojedinim segmentima predstava ima neke veze i sa Radovanom 3.“
Reč, dve autora o predstavi…
Kako i sami autori ovog komada kažu ovo je „groteskna priča o Čičikovu, državnom činovniku koji je otkrio nov način da se obogati, trgujući dotad nepoznatom robom – mrtvim dušama, odiše teškim, gorkim humorom i na neverovatan način korespondira sa vremenom današnjim.
Ne samo kao kritika glomazne birokratske države u kojoj ljudi postoje samo kao brojke nego i kao kritika raspomamljene materijalističke kulture, u kojoj je jedino merilo vrednosti novac, a čovek u stalnoj jurnjavi za statusom gubi sopstveni identitet i sam se pretvarajući u robu.
Smejući se dogodovštinama Čičikovljevim, njegovoj drskosti, pa i dovitljivosti u bezobzirnosti, publika neće moći a da se ne upita ono što se pitaju i likovi naše predstave – kolika je danas stvarna cena duša? Mrtvih ili živih – skoro da je svejedno.”
Rediteljka Ana Đorđević kaže da „čovek materijalističke kulture o kojoj piše Gogolj, a koja je i kultura današnjice, duboko veruje da postaje neranjiv i besmrtan kroz sticanje novca.
“ Likovi „Mrtvih duša“, na čelu sa Čičikovim, usmereno i napeto teže svom izvoru neranjivosti – kopejki, stalnom, neprekidnom dotoku kopejke, eliksira besmrtnosti.Oni za drugi izvor života i ne znaju, jer im nije ni dato da drugo upoznaju, jer su od malena učeni da je imanje isto što i identitet.
Ti čudnovati, zagonetni, groteskni i tužni Gogoljevi ljudi žive pod stalnim terorom ambicije, uklješteni između tragedije i komedije, odnosno pod vlašću strasti koja im radi o glavi, a koja je ujedno njihovo jedino životno gorivo.”
Večeras, 30. oktobra od 20 sati je na programu komad “Sabirni centar” Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke i Pozorišta iz Prijedora. Tekst za predstavu radio je Dušan Kovačević, a režiju Mirko Misirača.
