Na Dan rudara statistika pokazuje da od rudarskog hleba u Srbiji živi oko 22.000 rudara koji 6. avgust obeležavaju sećanjem na štrajk iz 1903. u Senjskom rudniku. Rudarski zahtevi i tada i sada su isti – veća bezbednost i bolji materijalni položaj
Na dan rudara prisećamo se Alije Sirotanovića, rudara koji je u kasnim 70-im godinama prošlog veka postao „balkanski Supermen“. On je za samo 8 radnih sati 26. jula 1949. godine, sa 8 rudara, postavio svetski rekord u količini iskopanog uglja.
Tog dana njegovi rudari skinuli su sa trona ruskog kolegu Stahanova, iskopavši 152 tone uglja ili 253 rudarskih kolica. Alija je proglašen za heroja rada, njegov lik završio je na tadašnjoj novčanici, a njihov podvig slavljen je kao model vrednog i efikasnog rada.
Jedna od brojnih urbanih legendi o Aliji Sirotanoviću kaže kako se žalio nadležnima što mu je mala lopata te ne uspeva da dovoljno iskopa. Zato su mu koji dan kasnije napravili specijalnu, veću lopatu, mada je Alija radeći na iskopavanju uglavnom koristio pneumatsku bušilicu.
U Srbiji danas postoji 200 aktivnih rudnika i oko 250 kamenoloma, napuštenih jama i deponija sa rudarskim otpadom.
Rudnik Lubnica u istoimenom selu, koji radi još od kraja 19. veka; rudnik je i danas aktivan, od starih objekata industrijske baštine postoji veliki izvozni toranj i više
rudarskih stambenih zgrada.
Godišnje se u Srbiji proizvede približno 150 miliona kubnih metara čvrstog rudarskog otpada, oko 15,5 miliona tona flotacionog otpada i oko 35.000 tona naftnog mulja. Uzorci iskopanog materijala ispituju se u Institutu za rudarstvo i metalurgiju u Boru.
izvor: Danas / Piše: EU info centar
Dodaj komentar