Zaječarske fudbalske legende – DOBRIVOJE UROŠEVIĆ ”MOŠURAKA” (1929-1984)

Legendarni golman koji je bio prepoznatljiv po kačketu koji je nosio. Gotovo dve decenije stajao je kao poslednja prepreka FK Timoka.

Njegov život nastao je u zajednici Dane i Stanka, šnajderke i šnajdera u Zaječaru. Mačkasti refleksi sina Dobrivoja predodredili su mu sportske domete. Pored fudbala igrao je i veliki rukomet, a nakratko u vojsci oprobao se i u ringu.

U borskom listu ”Kolektiv” 29. aprila 1960. godine novinar izveštava o događajima sa meča Bora i Timoka: ”Najlepšu igru na terenu prikazali su golmani. Ristić na golu Bora i Urošević na golu Timoka istakli su se u nekoliko navrata divnim paradama.”

Te prvenstvene sezone, u jesenjem delu, Timok se našao na pri dnu tabele Niške fudbalske zone, na devetom mestu od 12 ekipa, uz samo tri pobede. Na sastanku fudbalera sa trenerom i tehničkim rukovodiocem u pokušaju odgovora na pitanje ko je kriv, analitičari su počeli da se svađaju. Golgeter i majstor fudbala Mika Đergović jedini je zadržao ležeran i smiren odnos kada je dao legendarnu izjavu: ”Ma ako izdržite vi iz odbrane, ne možemo da izgubimo, mi iz navale garantujemo 0:0.”

Nedugo zatim predstojala je prvenstvena utakmica Timoka i Bora, na starom igralištu kod bolnice. Borski navijači popunili su dobar deo legendarnog voza ”ćire”. U to vreme u ekipi Bora bilo je više profesionalnih fudbalera dok zaječarska publika za to plaćanje da se igra lopta često nije imala razumevanja pogotovu što su se na spisku ovlašćenog menadžera Bora za dovođenje igrača često nalazili i najistaknutiji fudbaleri Timoka. Ime golmana Uroševića dugo nije izostalo iz ove evidencije dok u upravi Bora nisu shvatili da je legendarni Mošuraka isuviše odan Zaječaru i zaječarskom klubu.

Dosuđen je jedanaesterac za ekipu Bora zbog igranja rukom igrača Timoka u šesnaestercu. Mošuraka je dotad odbranio nekoliko udaraca nakon kojih su gledaoci već ”videli” loptu u mreži. Sada je iskušenje bilo veće, loptu je uzeo legendarni bek Bora Bušetić, koji je važio za specijalistu za jedanaesterce. Navijači Timoka, koji su smatrali nastojanje borskog kluba da se angažovanjem profesionalaca domogne višeg ranga takmičenja nemoralnom pohlepom za uspehom, bili su u prilici da iskažu neslaganje s takvom politikom i ometu izvođača najstrože kazne, iz hiljada grla zaorilo se: ”Ua plaćenici! Ua plaćenici!”

Uzalud je Bušetić sporo prilazio šesnaestercu, uslovi za njegov nastup nisu se poboljšavali. Atmosfera je delovala na njega, šutirao je snažno ali nedovoljno blizu stativi za pantera Mošuraku koji je poleteo na poluvisoku loptu i sprečio pogodak. ”Ua plaćenici” zamenio je dugotrajan aplauz.

U preostalom delu meča i nakon stopostotnih prilika osokoljeni Mošuraka nije vadio loptu iz mreže. Postao je heroj Zaječara o kome se danima pričalo, njegovo zvanje nesavladivog golmana dobilo je glazuru.

Mošuraka je znao da razgali i raspoloženje u ekipi. Na poluvremenu utakmice, beka Peru Krompira mučila je glavobolja te se obratio golmanu:
-Jel imaš nešto za glavu?

-Nemam ništa sem kačketa – odgovorio je Mošuraka.

Gubljenje mladosti i sportsko penzionisanje as s kačketom dočekao je kada mu je učenje prešlo u naviku i potrebu. Diplomirao je geografiju, magistrirao je i pripremio odbranu doktorske disertacije.

Nepouzdano srce golmana koji je bio enigma za protivničke napadače iznenada je odbilo da mu služi u pedeset petoj godini…
Sačuvana je u sećanju njegova atraktivnost koju ne pobeđuje vreme.

Izvor: zajecarske fudbalske legende