Da li je srećno detinjstvo ono što smo nekad imali mi ili je to ovo što imaju deca danas?
Kako je izgledalo vaše detinjstvo?
Puna ulica dece, različitog uzrasta i socijalnog statusa ali ipak svi isti. Svi sa jednom mišlju i ciljem – DRUGARSTVO.
Cika i galama koja nikome nije smetala, jedna loptu koja je bila lopta svih nas, drvene puške koje smo sami napravili, par nekih oguljenih reketa i dugačko parče neke vunice koje nam je baka dala da držimo krajeve i zamišljamo da je teniska mreža.
foto: Zaječar Online
Nije nam bila potrebna skupa i markirana sportska oprema da bi smo se bavili sportom. Istrčavali smo na ulicu sa namazanim pekmezom na parčetu hleba i dali svakom ko je tražio po onoj staroj “daj griz”…
Pili smo domaće pravljene sokove iz iste flaše svi a ne gazirane brendirane napitke za energiju. Energiju smo imali prirodno. Svaka voćka u komšiluku bila je voćka svih nas. Jeli smo ih zelene i neoprane i ništa nam nije smetalo. Igrali smo se žmurke sa loptom, između dve vatre, ledene kraljice, klikere, ili pak kupali lutke i pravili automobilske staze od raznih materijala. Bili smo kreativni. Znali smo da za ručak i večeru moramo obavezno biti kući i da nas na to ne treba niko podsećati. Znali smo i bez telefona koliko je sati i pre mraka uvek bili kući.
Uz Viteza Koju i Laku noć deco, odlazili smo na spavanje i razmišljali o tome kako dobro uvek pobeđuje zlo. Pročitamo bajku pred spavanje i mirno utonemo u snove!
DANAS SU IGRALIŠTA PRAZNA…
foto: Zaječar Online
Tehnologija je napredovala, imamo sve, pametne telefone, više njih, tablete, računare… Drugarstvo se održava preko društvenih mreža, deca su uz monitore, gledaju crtane filmove koji su daleko ispod pravih vrednosti.
Postalo je bitno ko ima bolji telefon, markiranu garderobu i skuplje patike. Uglavnom vreme provode u zatvorenim prostorijama a kade izađu napolje ne umeju da se igraju. Sede u grupicama, zagledani u telefone i skoro i da ne razgovaraju. Ne trude se da prošire drugarski krug već se ljute za svaku sitnicu a ponos im je preveliki da bi se izvinili jedni drugima. Lakše im je da tog, do sada druga a sada bivšeg druga, blokiraju na fejsbuku.
foto: ilustracija – Freepik
Uživaju u brzoj hrani i slatkišima, voće im nema neki znčaj. Slušaju muziku i klipove ispunjene psovkama i nekulturnim opaskama i misle da je to “cool”.
Sve je manje onih dobrih dečijih emisija, muzičkih programa za decu i slično… Društvo je evoluiralo a koliko je to dobro vreme pokazuje.
Današnje ulice i igrališta nisu kao što su nekada bile. Briga o bezbednosti dece znači manje slobode za njih. Nije dobro ako po ceo dan provedu uz TV ili kompjuter ali se plašimo da ih pustimo napolje jer nam onda nisu na oku. Strahujemo od pasa lutalica, od bahatih vozača, da ne pominjemo otimanja dece i slično.
Znamo da je veoma teško da to promenima ali možemo bar da utičemo na našu decu. Vodite računa šta vaša deca gledaju, proverite sa kim se druže i gde se kreću i pričajte im, pričajte…
Brzo se živi, novca uvek nedostaje ali imajte na umu da bar jedno popodne nedeljno provedeno sa detetom na Kraljevici ne košta ništa – a može puno da vredi!
Mi smo odrastali uz Rašu Popova, Ljubivoja Ršumovića, Minju Subotu, Branka kockicu, Mandu…
Uz koga danas odrastaju naša deca?
Napomena: Ovaj medijski sadržaj realizuje se u okviru projekta “Mladi su budućnost – Zaječar moj dom” koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Dodaj komentar