fbpx
Dikie Lebedi

A sg: Šizenje!

a bre pjer
foto: printscreen

Bar jednom dnevno prođem pored pozorišta ili pored spomenika podignutog u čast Zorana Radmilovića.
Od kako je objavljena vest o sastavu organizacionog odbora iz dana u dan očekujem da se desi jedna od dve stvari: ili da Zoranova statua odšeta i od muke skoči sa grbavog mosta ili da se pozorište sruši, onako samo od sebe, od blama.

Istina je da je predsednik organizacionog Zoranovih dana odbora briljirao u raznim ulogama iz produkcije pozorištanceta “SNS”, među kojima se posebno ističu uloge: organizator Cecinog koncerta, bečki poljoprivrednik, bečki žigolo, selektor iz Grlišta…

Međutim, ako se glumcu ne priznaje glumački talenat, jer je “mašinac”, pa samim tim ne može biti glumac, već se od njega očekuje da briljira u ulogama “čička”, hausmajstora i sl. , na osnovu kojih kvaliteta i preporuka, a onda i stručnih kvalifikacija je napred pomenuti uspeo da se uvali na ovu poziciju?
I zašto jedan mašinac ne može da glumi glumca, a drugi može da glumi gradskog oca?

U pozorištu je i dalje hladno kao u grobnici. Imajući u vidu da se šuška da je adaptacija “Skupljača perija” totalni fijasko i neiživljena fantazija umišljenog umetnika, barem će atmosfera u pozorištu biti prigodna na premijeri, kada budu i zvanično sahranili pozorišnu umetnost u Zaječaru.

U međuvremenu, u Zaječaru se sjajno živi, u šta sam se danas i lično uverila u jednoj mesari. Nekoliko nas stojimo u redu, a jedna penzionerka ispred nas sa strane posmatra sadržinu vitrine. Mesar kaže: “Izvolite! “, a žena odgovara: “Ništa, samo razgledam.” Pokunjeno odlazi, uzima salamu “psetaru” i odlazi do kase.
Zašto salamu nazivam psetarom? Zbog očiglednog apsurda sadržanog u činjenici da je u istoj mesari cena pseće salame ista kao i cena salame namenjene ljudskoj upotrebi. Sapienti sat.
Inače, rečenica “samo razgledam” sve češće se čuje čak i u kina šopovima, što je po meni totalni kolaps kupovne moći.

Veliki vođa plasirao je narodu ideju u izgradnji fudbalskog stadiona.
Kakva idiotska ideja!
Tviteraši su odmah krenuli u bojkot pokazujući strašne slike iz naših bolnica, koje više liče na slike sa fronta ili iz konc logora.
Podsetila bih drage sugrađane da se takvih i sličnih prizora mogu siti nagledati u našem Dou zdravlja, koji je u fazi raspada ni zbog čega drugog, no zbog nebrige i nemara.

Sve se lagano raspada. Ljudi gube volju da išta urade, jer nemaju snage, nemaju vremena, pritisnuti ličnom bitkom za opstanak u ovom ludilu i mraku.

Ovo više nije život, bar ne vredan življenja.

Valjda će se naći neko sa petljom da na dan otvaranja Zoranovih dana peškirom pokrije Zokijevu glavu na spmeniku kod biblioteke, simbolično, u znak protesta, ali i iz samilosti i poštovanja prema ovom umetniku: da se ne bi u grobu okretao.

Ostajte mi zdravo.

Dikie Lebedi

Dodaj komentar