fbpx

Prošla 21 godina od NATO bombardovanja: Polaganje venaca u Zaječaru

Preporuka:

Lončar: Dve bebe zaražene koronavirusom

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar naveo je da je do sada potvrđeno kod dve bebe u Srbiji prisustvo koronavirusa. Jedna,...

Vučić: Imamo treću žrtvu korona virusa, kreće masovno testiranje u Srbiji

Još jedna ženska osoba preminula je danas u Srbiji od posledica korona virusa, rekao je predsednik Aleksandar Vučić na...

Dobrovoljno vatrogasno društvo „Zaječar“ ponudilo pomoć najstarijim sugrađanima

Zaječarcima starim preko 65 godina, pomoć, koja se ogleda u dostavi namirnica, lekova i drugih potrepština, pružaće u vreme...
- Reklama -

Danas se navršava 21 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi koji su počeli 24. marta trajali su 11 nedelja, a još nije utvrđeno koliko ljudi je poginulo u njima. Prema procenama različitih izvora, u njima je poginulo izmedu 1.200 i 3.000 ljudi.

U bombardovanju, koje trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Ove godine, godišnjica bombardovanja zatiče Srbiju u vanrednom stanju, zbog epidemije korona virusa.

Međutim, uz poštovanje preporučenih mera predstavnici Grada Zaječara i Komande garnizona Zaječar obeležiće 24. marta Dan sećanja na poginule u NATO agresiji, a u skladu sa merama u cilju suzbijanja širenja virusa COVID-19.

Tim povodom će u 12 sati vence na Spomenik poginulim učesnicima ratova 1990-1999 godine, položiti predstavnik Vojske i predstavnik grada Zaječara.

Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 casova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni strucnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su razliciti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od clanica NATO-a, a grupe ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN

Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnicki sporazum kojim je precizirano povlacenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve medunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije vec 12. juna 1999. godine.

To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.

(Tanjug)

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Reklama -   radenković    

Preporuka: