Izvođenjem najdugovečnije predstave, koja se igra već u trećoj deceniji na daskama koje život znače, “Bluz osmeh”, zaječarsko pozorište sinoć je obeležilo 70 godina postojanja.
Pred prepunom salom prisutnima se obratio v.d. upravnika Davor Marušić, istakavši da će cela godina biti posvećena jubileju.
Po ko zna koji put zaječarska publika je bila oduševljena komadom, čiji tekst i režiju potpisuje Miroljub Riki Nedović.
Bravurozna igra glumaca ponesena prepunom salom. Gotovo da se ne pamti, kada je na jednoj predstavi, a da nije festivalaska, bilo ovoliko sveta.
Foto: Živojin Zdravković
Melodrama govori o odnosu dva usamljena bića sa socijalne margine u kojem svoje mesto pronalaze i oni koji tek dolaze. Jedan slučajan susret u noćnom klubu spojilo je i zauvek razdvojilo “jednog čoveka i jednu ženu, koji na peronu sreće ostaju sasvim sami” i vraćaju se tamo odakle su i došli – na marginu društvenih zbivanja.
Nakon predstave u klubu pozorišta priređen je i skroman koktel.
Iako istorija pozorišne umetnosti govori drugačije, početkom februara, već decenijama, se obeležava dan kada je u zaječaru izvedena prva pozorišna predstava, posle rata. Bio je to komad Jurija Mokreva „Žita cvetaju“.
Od tada pa do danas odigrano je preko 400 premijera, a pozorište u Zaječaru bilo je domaćin mnogim pozorišnim svetkovinama i u jednom periodu osamdesetih godina, jedno od najnagrađivanijih pozorišta u Srbiji van Beograda.
Prva predstava, koja je odigrana, u zgradi nekadašnjeg Esnafskog doma, na sceni novog profesionalnog pozorišta, bila je Žita cvetaju Jurija Mokreva. Sa samo dva profesionalca, prva pozorišna sezona donela je sedam premijera i 82 reprize, koje je videlo više od 20.000 ljudi.
Na repertoaru su bili komadi: Zona Zamfirova, Banović Strahinja, Koštana, Nikoletina Bursać, Gospođa ministarka, Čvor, Protekcija, Afera nedužne Anabele, Sumnjivo lice, Boing-Boing.
1992. godine osnovani su Dani Zorana Radmilovića, smotra najboljih pozorišnih ostvarenja, a nagrada koja nosi Zoranovo ime, u glumačkom svetu, važi za prestižnu.
Od 2009. godine održava se i “Zaječar”, pozorišni festival koji svake godine okupi najmađu publiku, a spada u sam vrh pozorišnih festivala za decu.
Ovo su dva pozorišna festivala koja zauzimaju značajno mesto u pozorišnom kalendaru Srbije.
Реч за речју, реченица за реченицом, сценски покрет, изванредна дикција, техника гласа, дијалект, говор и на првом месту атмосфера којој је допринео бравурозни глумачки таленат глумаца ѕајечарског позоришта, обележили су 70 година позориђта у Зајечару. Верујем да је и публика , својим присуством, искреним, допринела томе, уз један изузетак… Ради се о коментару г-ђе по завршетку представе, која је корачала испред мене улицом Тимочке буне. Гласио је “није нешто”… Обзиром на њену саму појаву и део града , на жалост, у који се упутила, преко железничких колосека, даљи коментар и обзир је сувишан.
Честитам в.д. управнику позоришта и глумачкој екипи јубилеј и рођендан.
Заборавих, и није тако битно, али се приметило да у публици нема што професионално а и приватно представника односно носилаца јавних функција културе града библиотеке, музеја…