fbpx
Kultura

Predavanje ZAJEČARKE dr Vesne Madžoski pod nazivom „Kurator je rođen!

Muzej savremene umetnosti vas poziva na predavanje dr Vesne Madžoski pod nazivom „Kurator je rođen! – Dokumenta dokumente i spektakl kapitalizma“ u ponedeljak, 26. decembra u 18h, Salon MSUB, Pariska 14. Predavanje prati projekcija filma Jefa Kornelisa „dokumenta 4“ (1968, 54 min, sa engleskim prevodom). Moderator je Una Popović, kustos Salona MSU.

Jedan od krucijalnih događaja koji je zadesio svet savremene umetnosti u proteklih pedesetak godina zasigurno jeste pojavljivanje novog agenta na umetničkoj sceni: kuratora.

Dokumenta u Kaselu, Nemačka, danas se smatra jednom od najvećih i najznačajnijih izložbi i, kako se ispostavilo, imala je ključnu ulogu u ustanovljenju i promociji ove nove profesije. Ono što dokumentu izdvaja od svih sličnih projekata tog perioda jeste njen jasan politički karakter: stvorena je sa dvostrukom funkcijom, delimično kao pokušaj vraćanja Nemačke na međunarodnu scenu nakon poraza u Drugom svetskom ratu, a delimično kao pokušaj kontranapada na nacističko osuđivanje moderne umetnosti.

U analizi, Madžoski će se pozabaviti ključnim izdanjem ove ozložbe, dokumentom 4 iz 1968. godine koja je usred političkih i socijalnih previranja, nakon ovog izdanja, ponudila institucionalizaciju nezavisnog kuratora kao odgovor na novonastali „haos“. Ovaj korak svedoči o rađanju nove ere u istoriji savremene umetnosti, ali i duboko problematizuje demokratski karakter dokumente. Sa njim, i pitanje „šta je umetnost?“ dobiće novi odgovor: umetnost je ono što kurator proglasi za umetnost.

Ovom prilikom u Salonu MSU će se premijerno pokazati izuzetno važan film belgijskog autora Jefa Kornelisa „dokumeta 4“, koji je u kontradikciji sa zvaničnim narativom istorije dokumente, i vodi se kao arhivski materijal koji je uspeo da progovori o procesu i procedurama koje spektakl izložbe ovog tipa obično skrivaju.

Kornelis, inspirisan transformacijama na polju filmskog stvaralaštva šezdesetih godina 20. veka, nije se krio iza „objektivnosti“ kamere, već ju je koristio kao olovku (camera stylo) kako bi izneo svoje stavove o događajima koje je beležio. U nekoliko filmova o umetničkoj sceni iskazao je duboko nezadovoljstvo novim manifestacijama moći i nakon filma o dokumenti 5, 1972. godine odlučio je da prestane da snima „umetnički svet“.

Kako ćemo se i sami uveriti, jedan od ključnih momenata u istoriji dokumente kojeg je Kornelis zabaležio jesu turbulencije i preokreti koje je u Evropi izazvao prvi dolazak umetnika iz novog svetskog centra umetnosti – Njujorka.

Dr Vesna Madžoski je profesor kritičke teorije na Kraljevskoj akademiji umetnosti u Hagu. Inicijator je i organizator brojnih internacionalnih projekata u domenu savremene umetnosti.

Od 2006. godine član je amsterdamske umetničke grupe Public Space With A Roof, sa kojom je kao koautor izlagala u Holandiji i Evropi. Kao predavač, održala je brojna predavanja iz oblasti savremene umetnosti u vodećim umetničkim i teorijskim institucijama u Evropi i SAD-u.

Objavila je tekstove i eseje u brojnim međunarodnim publikacijama. Bila je jedna od urednika beogradskog časopisa Prelom. U proteklih deset godina, njeno istraživanje fokusiralo se na analizu globalnog sistema umetnosti, sa posebnim osvrtom na načine detektovanja oblika cenzure u ovom domenu koji se obično smatra otvorenim i demokratskim.

Doktorirala je na prestižnoj Evropskoj školi za postdiplomske studije (European Graduate School) u Švajcarskoj. Njena doktorska disertacija DE CVRATORIBVS. Dijalektika brige i prisile (DE CVRATORIBVS. The Dialectics of Care and Confinement, Atropos Press, 2013) bavi se promenama u kuratorskoj praksi u posleratnoj Evropi i posledicama koje su ove promene imale kako na estetskom, tako i na političkom planu.

Dodaj komentar