fbpx
Dikie Lebedi

Ne pada iver daleko od klade

lopov
foto: spystore.rs

Gledajući TV Pink juče i prepunu salu Sava Centra nisam mogla da se otrgnem utisku da me je neko vremeplovom vratio u jedno prošlo vreme.
U to prošlo vreme, ne tako daleko, velike govore na tom istom mestu, pred prepunom salom, držao je Geda.
Pred Sava Centrom bila je nepojmljiva gužva i nisu svi mogli da uđu i odaju počast ocu nacije.
Tada su za sendvič i dnevnicu neki drugi botovi potezali put, autobusima, oblepljenim posterima, kličući: Slobo, slobodo!
Viđeni ljudi, umetnici, sportisti, tapkali su Gedu po ramenu i recitovali hvalospeve.
Pred “Dnevnik 2” kao štimung za propiranje mozga emitovana je rodoljubiva kompozicija: “Volimo te, otadžbino naša…”.
U predreferendumskoj atmosferi svi su klicali: Kosovo je naša zemlja… Narod je odlučno rekao: NE!

Sve je isto, samo njega nema.

Gramzivi očevi i njihova bahata deca, u kolima sa zatamnjenim staklima, kupljenim pošteno, od berbe višanja, krojili su našu sudbinu nekada…i sada.
Sinovi funkcionera sejali su smrt, bez kazne.
Razne zvezde i zvezdice motale su se oko momaka sa vrelog asfalta.

Da Zaječar ne zaostaje za velegradom i ostatkom Srbije, pokazuju, ako ništa drugo, sinovi funkcionera sa lepljivim prstima i lošim navikama.
Nedavno je sin visokog zaječarskog funkcionera, sa brojnim zvanjima, dok je bio u gostima, upitao može li do toaleta.
Naravno da nikome to nije bilo ni čudno, ni sumnjivo.
Tom prilikom, na putu do toaleta, pogrešno je skrenuo, uzeo nakit vredan tričavih sto i kusur hiljada, stavio u džep i otišao do svog domaćina, kao da se ništa nije desilo.
Pritisnut (zlo) delo je priznao. Rasplet se očekuje, a zataškavanje je sasvim izvesno, jer tako su u mogućnosti.

Nije ovo usamljeni slučaj, ima još zaječarskih sinova, ali i funkcionera koji gaje strast prema nakitu i otuđivanju tuđe imovine. Ipak, ova loša navika i lepljivi prsti, nisu ih sprečili da se vinu do zvezda i postanu članovi raznih organizacionih odbora i tabora.

Pada li iver daleko od klade i šta se, u moralnom smislu, da očekivati od oca takvog sina, koji se nalazi u poziciji da kroji sudbinu grada, i deli novce?
Da li i on ima lepljive prste? Da li ima savest i obraz?

Očigledno je da su brojni funcioneri umesto Toma Sojera i Haklberi Fina, radije čitali sabrana dela Magneti Marelija. Zato i živimo ovako dobro.

Ko razume, shvatiće.

Ostajte mi zdravo.

Dikie Lebedi

Dodaj komentar