Danas je baš sranje dan. Vrhunac ovog mog sranje dana je susret sa Interventnom jedinicom dok sam sedela ispred zgrade sa Žarkom. Full rotacija pretres, lična karta, 4 opaka lika, ma sve sve….OK, kapiram da ih je začudio momenat tetovirane devojke koja sedi sa ‘prosjakom’ (ovo koristim kao opis) ispred zgrade u polu mraku i priča (inače ovo je sve preko puta Idea marketa gde vrvi od ljudi).
Nisam sigurna da li ih je više iznervirao momenat mog nonšalantnog ustajanja ili ton kojim sam im odgovorila na njihovo nimalo ljubazno, a pre svega glupo pitanje – ŠTA RADITE…na šta ti liči, sedim i pričam sa Žarkom, nismo se davno videli. I nakon te drame od 10 minuta, i moje žučne rasprave da ne maltretiraju Žarka što nema ličnu kartu (jer nema ni adresu) i bla bla bla… Žarko i ja smo na kraju u miru završili naš razgovor.
Jbte baš sam se bila obradovala kad sam ugledala Žarka, nisam ga videla skoro 2 meseca. Kako sam izlazila iz kola, čula sam njegov glas – Jasmina -….a ja kez….pomislila sam da će ipak biti dobar dan, dok ga nisam videla koliko je smršao, i da više nema svoje guste lokne…naravno celu priču su upotpunili momci u plavom …elem…
Ko je Žarko?! Žarko je moj prijatelj već par godina, da prijatelj. Osoba čiji me pogled i prisustvo odmah oraspoloži. Neverovatna je stvar da ga nikad nisam videla i srela neraspoloženog, i ljutog, bez obzira što se odmah vidi da ga život nije mazio, pffff…koja nepravda… Žarko je večiti optimista sa najlepšim osmehom, iako nema sve zube, on se smeje srcem i očima, onako iskreno.
Zvanično smo se upoznali jednog jutra sasvim spontano dok je čeprkao kontejner ispred moje fensi zgrade, a do tada smo se sretali po kraju i razmenjivali samo neke poglede, i klimanje glavom. Tog jutra sam mu prišla i pružila ruku i predstavila se. Apsolutno zbunjen je počeo da briše ruku i uporno mi govorio da je jako prljava. Nije me bilo briga, drago mi je ja sam Jasmina, ovo je Leks. Od tog dana smo postali prijatelji.
Žarko je živeo kod mene u komšiluku dok mu se stan (soba) nije zapalila a zatim je spavao gde je stigao i na kraju se skrasio u jednoj garaži bez stuje i grejanja, ponovo nedaleko od moje zgrade. Ubedljivo najvredniji komšija kojeg imam. Pored toga što skuplja sve i svašta i deo toga prodaje na Kaliniću, redovno odlazi i pomaže svima kojima je potrebna pomoć, i skuplja svo đubre koje Beograđani bacaju po ulici.
Za ovih 5 godina koliko ga poznajem, nijednom, ALI NI JEDNOM mi ništa nije tražio, iako je svestan da živim lagodno. NIJEDNOM mi nije pozvonio na vrata iako sam mu rekla da ako mu išta bude trebalo uvek može da me pozove. Učtivo je odbijao svaku malo veću monetarnu pomoć, ali se uvek obradovao hranom, hrpom kablova i kesom polovnih stvari koje sam mu davala da prodaje na pijaci. Šta da vam kažem kada su mu i patike koje sam mu dala ukrali, i on je nastavio da ide bos, i meni se posle izvinjavao…
Žarko je zbog jako loših uslova života prošle godine zaradio gadnu posekotinu na nozi, koja se u više navrata gnojila i često su ga vraćali iz Hitne pomoći i bolnice zbog nedostatka finansija i adekvatno lečenje je za njega naučna fantastika. Pokušali smo to da saniramo, ali obične stvari iz apoteke nisu baš pravile veliku razliku. Da li mislite da se žalio, kukao ili prestao da radi, NE, ni jednog momenta.
Slomio mi je srce kada mi je jedan dan pred prošle zime poklonio jabuku, čoveče, odvojio je od svog ručka i poklonio meni jabuku kao znak zahvalnosti.
Slomio mi je srce i onda kada me je uhvatio kako krišom plačem ulicom, i kada me je tešio i pitao da li sam dobro i kako može da mi pomogne…brižno rekao da se ne nerviram da će biti sve kako treba.
Slomio mi je srce i kada se svima po kraju hvalio da sam mu drugarica kada me je video u novinama, i niko mu nije verovao…dok me nisu upoznali …
Žarko je superheroj i jedan sjajan čovek koji zrači dobrotom. Ja mogu samo da mu se divim, nadam se da on to zna…
[divider style=“solid“ top=“20″ bottom=“20″]
Jasmina Aleksandrov
Autor ove priče (istinite) je Jasmina Aleksandrov (Ilić), srpska profesionalna košarkašica i supruga košarkaša Nemanje Aleksandrova. Ovu priču smo preneli jer vraća veru da postoje LJUDI!, vrlo je poučna i jako nam se dopala a ne promoviše šund i kič (Mimi Oro, Tijana Ajfon itd…)!
Ako se i vama dopala ova priča, podelite je na društvenim mrežama, kako bi i vaši prijatelji mogli da pročitaju!
Dodaj komentar