Verovatno ste se mnogo puta zapitali koji je to jezik kojim samo u Evropi govori više od sedam miliona ljudi. Jezik koji se, eto, igrom slučajeva, našao posvuda po svetu, a nigde nije odomaćio i nigde nije stekao svoju teritoriju je onaj kojim govore Romi. Romski jezik je jezik koji nikada zvanično nije ušao u škole koje pohađaju romska deca, upravo zbog toga što nije bio standardizovan, te se nikako i ne zna koji dijalekat uzeti kao zvaničan. Odbor za službenu upotrebu jezika i kulturu Nacionalnog saveta Roma se već dve godine bori se sa ovim problemom, a na poslednjem kongresu u Varšavi došlo se do dogovora da Romski jezik treba kodifikovati, standardizovati i konačno normalizovati, da bi se u budućnosti našao i među udžbenicima.
Progres u jeziku
Iako mnogi smatraju da su južni dijalekti srpskog jezika, makedonski jezik i bugarski jezik, zbog nedostatka padeža izgubili na težini i da su stoga oštećeni, lingvisti se oko tog pitanja nimalo ne saglašavaju. Naime, nedostatak padeža, odnosno takozvana analitička deklinacija, u kojoj oblike određuju predlozi koji uz opšti padež, takozvani casus generalis, predstavlja napredovanje u jeziku. Balkanizovani jezici, koji osim što ne poznaju padeže u svom kodu imaju i pospozitivni član, napredniji su od standardnog jezika koji ima sedam padeža u jednini i množini. I drugi jezici među kojima su nemački ili engleski jezik pokazuju pravilo da u odnosu na svoje starije verzije, napreduju u ovom smislu. Ukoliko u jezike proniknete dublje, posvetite se učenju engleskog ili učenju nemačkog jezika i steknete šire znanje o njima, shvatićete da jezici kriju brojne čarolije. Tek takvom, komparativističkom metodom, može se uočiti da jezici sa više padeža, zapravo komplikovanije funkcionišu. Kako je jeziku svrha najpre sporazumevanje, može se tumačiti da je prirodno uprošćavanje umršenih pravila jezika, i te kakav napredak. Primera radi, romski jezik poznaje čak osam padeža, što je za ceo padež više od srpskog, a njegova semantika svedena je ipak na svega dvestotinak standardizovanih reči koje se svuda u svetu mogu čuti.
Naslonjen na jezik domaćina
Problemi sa romskim jezikom nisu samo u Srbiji. Svugde gde se romsko stanovništvo asimiliralo sa zajednicom, jezik države u kojoj su vrši ozbiljan influens na jezik Roma. Zbog toga se, samo u Srbiji, u zavisnosti od geografskog položaja, gurbetski, ariljski i tamarski dijalekat, dok se u svetu govori o brojci od čak 17 različitih dijalekata. Ono što je ipak sigurno, jeste da će se Romi iz Srbije i Romi iz Rumunije, mnogo pre razumeti nego li Srbi sa Rumunima. To ipak ne znači da se ova manjina u Španiji može razumeti sa Romima u Srbiji, premda se radi o istom jeziku.
Nameće se zaključak da bi romski jezik i zaista trebalo uvrstiti u udžbenike i propisati mu normu, jer bi jedino tako kodifikovan i sređen mogao da postoji kao zvanični. No, koliko je to u praksi ostvarivo izvodljivo, s obzirom na socijalni status i veliku stopu neobrazovanosti i nezainteresovanosti za obrazovanje, ostaje da se ipak vidi.
Dodaj komentar