U Zdravstvenom centru Zaječar radi 20 lekara u sistemu urgentne medicine i oko 40 medicinskih sestara i tehničara. U zaječarskom Urgentnom centru mesečno se obavi oko 1500 pregleda, ističe primarijus dr Miljan Jović, načelnik Urgentnog centra u Zaječaru povodom Dana urgentne medicine – 27. maja.
Dan urgentne medicine 27. maj promoviše se od strane Evropskog udruženja za urgentnu medicinu-EuSEM čiji su lekari urgentne medicine ponosni članovi i time i predstavnici urgentne medicine u Srbiji. Zvaničnim obeležavanjem 27. maja lekari žele da ujedine celokupnu javnost i ljude koji su ključni u odlučivanju i razmišljanju o urgentnoj medicini, formirajući pravce njenog razvoja.
Primarijus doktor Miljan Jović – osnivač i član predsedništva Društva lekara urgentne medicine Srbije i načelnik Urgentnog centra u Zaječaru kaže da urgentna medicina nije samo ambulanta hitne pomoći niti sanitetsko vozilo puno šarenih torbi i pomalo čudnih aparata, niti Urgentni centar.
“Urgentna medicina predstavlja sveobuhvatni sistem u zbrinjavanju akutno obolelih/povređenih pacijenata. Taj sistem započinje svoju aktivnost na licu mesta, na mestu povređivanja ili na mestu (u stanu, na radnom mestu itd) gde je akutno oboljenje dogodilo”, rekao je dr Jović.
Ova godina je bila izuzetno teška za sve zaposlene u zdravstvu širom sveta zbog epidemije korona virusa. Naročito, posla su imali zaposleni u Urgentnom centru u Zaječaru.
U Zdravstvenom centru Zaječar radi 20 lekara u sistemu urgentne medicine i oko 40 medicinskih sestara i tehničara. U zaječarskom Urgentnom centru mesečno se obavi oko 1500 pregleda.
“Razmišljao sam zašto je meni lično važna urgentna medicina. Šta je zapravo urgentna medicina? To nije samo ambulantsko vozilo, to nije samo ambulanta Urgentnog centra. To je sve zajedno, jedan jedinstven sistem koji funkcioniše zajedno. On trenutno u Srbiji doživljava jednu transformaciju koja ojačava paralelno jedinice hitne pomoći kao prehospitalne jedinice i ojačava i oprema urgentne centre kao što ga imamo i ovde u Zaječaru, a namera je i u svim bolnicama. Na sceni je danas i popularizacija urgentne medicine. Svi smo gledali seriju „Urgentni centar“ gde pacijenti dolaze sami ili ih dovodi Hitna pomoć, gde se dijagnoze sipaju iz rukava, gde se sve rešava brzo, gde nema mnogo krvi, jauka i bola, ali realnost u pravim urgentnim centrima je malkice drugačija. I ovde pacijenti dolaze sami ili ih hitna pomoć dovozi, međutim kod značajnog broja pacijenata tegobe su nepoznatog uzroka koje moramo što pre definisati. Krv, bol, tuga i smrt, sve je to stvarno. Imamo trku za život sa vremenom, trku za što bržim definisanjem stanja, trku za primenom prave terapije i na kraju trku za osmeh i izlečenje pacijenata. Urgenta medicina je i rešavanje infarkta, i preloma, i rešavanje hitnih operacija, i rešavanje tromba. Urgentna medicina se širi i van suštinskih okvira urgentne medicine u užem smislu”, ističe dr Jović.
Dr Miljan Jović, načelnik Urgentnog centra u Zaječaru; FOTO: zajecaronline.com
Moto dana Urgentne medicine je “Mi smo uvek tu za vas”. Dr Jović kaže da je ovaj moto opravdan i dokazan naročito u vemenu pandemije.
“Cilj je objasniti da je zbrinjavanje u urgentnim situacijama mnogo kvalitetnije kada imamo kompetentne profesionalce, lekare – specijaliste urgentne medicine i medicinske sestre koje su edukovane za zbrinjavanje vitalno ugroženih pacijenata kao i sve pridružene strukture i činioce koji učestvuju u organizovanom sistemu posvećenom urgentnom zbrinjavanju. Treba pokazati celokupnom društvu kao i političkim činiocima u procesu odlučivanja da će ovakva organizacija biti korisna u cilju smanjenja stepena oboljevanja, smrtnosti ali pokazati i značajne uštede u ekonomskom smislu.”
Prvi put termin urgentna medicina upotrebljen je 1954. godine. Godine 1960. je prvi Urgentni centar u SAD-u. U staroj Jugoslaviji, 1979. godine je prvi put uveden program specijalizacije urgentne medicine u Jugoslaviji. Samo dve godine kasnije je počela sa radom služba Hitne medicinske pomoći u Zaječaru.
“Služba Hitne pomoći u Zaječaru ove godine slavi 40 godine rada. 1987. godine je početak rada Urgentnog centra u Beogradu. 1992. godine je u Beogradu započela specijalizacija urgentne medicine, i od tada započinje moderniji razvoj specijalista koji i dalje traje i u planu je da se i dalje osavremenjava. 2016. godine je počeo sa radom Urgentni centar u Zaječaru i ove godine slavi pet godina”, rekao je dr Jović.
On dodaje da je ove godine, zbog pandemije moto “Mi smo uvek tu za vas”, što i jeste tako. U vreme pandemije je još izraženije bilo.
“Brza transformacija medicine je morala da se desi da bi se zdravstveni sistem sačuvao. Morali smo da odvojimo pacijente koji su bili sumnjivi ili su imali potvrđenu kovid infekciju od drugih pacijenata, to nije bilo lako, ni fizički, a ni organizaciono. Pandemija je jedna vrsta masovne nesreće i prošla je sve faze koje masovna nesreća prolazi. Jedna od prvih faza je faza haosa, druga faza je prikupljanje mogućnosti, treća faza je faza stabilizacije i na kraju izlazak iz krize kada se sve faze prođu. Nije bilo lako, ni organizaciono, ali uspeli smo da zaštitimo zdravstveni sistem, uvek smo tu za vas. I u vreme pandemije i van vremena pandemije, Urgentni centar nikad ne prestaje sa radom i tako će i biti. Moramo da se podsetimo da je u toku pandemije preminulo više od sto lekara i više od trideset medicinskih sestara i tehničara, među njima su i dvoje specijalista urgentne medicine. Doktorka Snežana Živković, iz susednog grada, Bora. Jedan mladi kolega Slobodan Blagojević, takođe specijalista urgentne medicine iz Čačka. Takođe, preminuo je i doktor Miodrag Lazić koji je bio direktor Urgentnog centra u Nišu.”
Durštvo lekara urgentne medicine Srbije je osnovano 2014. Godine. U ovom trenutku broji više od 470 članova iz zemlje, svih bivših republika SFRJ i inostranstva.
“Jako smo ponosni na to. Društvo lekara urgentne medicine Srbije je nacionalni predstavnik srpske urgentne medicine u Evropskom udruženju za urgentnu medicinu i zajedno sa njima sarađujemo.”
- Koliko prosečno pacijenata dođu mesečno u zaječarski Urgentni centar?
“Oko 1500 mesečno. Ako bismo to uporedili sa Beogradom koji na dnevnom nivou ima oko 800 do 1000 pacijenata prođe kroz Urgentni centar pa puta 365 pa izračunajte. A kod nas je oko 1400/1500. E sada, u vreme kovida se smanjilo, jer ljudi nisu ni smeli ni hteli da dođu, a sada se polako vraća na staro, ali to je svuda tako, nevezano za Zaječar.”
- Da li ste zadovoljni kako je opremljen Urgentni centar, da li radi sve?
“Da, jesam.”
- Šta je prvo što ćete uraditi u narednom periodu kako bi unapredili rad Urgentnog centra u Zaječaru?
“Naši zaposleni su redovni učesnici naših edukativnih programa, što je od velikog značaja za njihovu edukaciju i rad.”
Dr Jović dodaje da je posao u službama urgentne medicine (bilo da se radi o službama hitne pomoći ili o bolničkim urgentnim prijiemima ii o urgentnim centrima) generalno je povećan tokom čitavog perioda epidemije. Porast broja COVID pozitivnih pacijenata je imao direktan uticaj na povećanje obima posla, jer je predstavljao dodatno opterećenje uz redovni obim posla koji se i inače obavlja.
“Međutim, iako bi bilo realno očekivati da padom broja COVID pacijenta dođe i do smirivanja broja pacijenta koji se javljaju službama urgentne medicine, to je samo delimično tačno, jer se sada otkriva i druga, post COVID situacija, kada nam se javljaju pacijenti koji nisu mogli ili nisu smeli da odlaze na redovne kontrole zbog svojih hroničnih oboljenja.. Tako da je posao samo fizički malo lakši, ali su pacijenti teži i kompleksniji za zbrinjavanje, što predstavlja novu dimenziju opterećenja”, zaključuje dr Jović.
Dr Jović je konferenciju za medije završio citatom profesora Predraga Mitrovića, koji je kardiolog u Kliničkom centru Srbije i koji je pisao knjige. Po njegovoj knjizi „San letnje noći“ je snimljena serija „Urgentni centar“.
„Izašao sam i krenuo ulicom koja vas vodi ka staklenom tunelu gde ste već sigurni da ste stigli do lekara. Sva sreća, išao sam u suprotnom smeru, zastao sam i pogledao u Urgentni centar. Ostavio sam zgradu u koju su stigli novi ljudi, možda iz prve grupe pacijenata, možda iz treće, a možda i oni stvarno bolesni, ali u svakom slučaju nisu bili svesni da su stigli na pravo mesto. Stigli su do drugih ljudi koji ne postoje. Oni se nalaze negde na putu od zemlje do Boga. Oni pokušavaju da vas zaustave, da vas vrate. Da još malo poživite, da sačuvate imovinu. Da prodišete, da možda i travu da kosite kad vas već nisu ubili Nemci. Unutra su ljudi koijih nema u novinama, o njima se ne piše mnogo. Njima se samo može meriti broj spasenih ljudskih života u jedinici vremena i ja im se zbog toga divim“.
Dodaj komentar