fbpx
Društvo

Doktor Petar Paunović i MZ Rgotina dobitnici Godišnje nagrade grada Zaječara za 2016. godinu

foto: novo jutro

Komisija za izbor i imenovanja, nagrade i priznanja razmatrala je na juče održanoj sednici osamnaest prispelih predloga kandidata za dodelu Godišnje nagrade grada Zaječara i utvrdila predlog da se Godišnja nagrada grada Zaječara za 2016. godinu dodeli Prim. dr sci med. Petru Paunoviću za postignute rezultate u oblasti zdravstvene zaštite i Savetu Mesne zajednice Rgotina za postignute rezultate u rešavanju komunalnih i infrastrukturnih problema stanovnika Rgotine.

Petar Paunović, rođen je u Rajcu, u opštini Negotin 12. jula 1939. godine, u osrednjoj seljačkoj porodici rajačkih vinogradara. Osnovnu školu završio je u Rajcu, Gimnaziju u Negotinu 1958. godine, a Medicinski fakultet u Beogradu 1965. godine. Obavezni lekarski staž je obavljao u zaječarskoj, negotinskoj i karlovačkoj bolnici u Hrvatskoj i na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Nišu.

Nakon toga, zaposlio se kao lekar opšte medicine u Zdravstvenoj stanici u Braćevcu, gde se ubrzo upoznaje sa doktorom Miloradom Dragićem, Cvijićevim sledbenikom, Zlatomirom Vidakovićem, profesorom filozofije i zdravstvenim pedagogom i njihovim saradnicima inž. Tomaševićem i Nenadom Gačićem iz Instituta za zdravstveno prosvećivanje u Beogradu i otada čitavu svoju stručnu karijeru posvećuje brizi za narodno zdravlje, razvijajući lični projekat „Traganje za zdravljem“.

Osnovao je „Zdravstveno-prosvetni univerzitet“ u Braćevcu i održao oko 300 zdravstvenih predavanja na kursevima prve pomoći i zdravstvenog prosvećivanja seoske omladine, u saradnji sa Crvenim krstom. Formirao je i pokrenuo savetovalište za decu. U svojoj dugogodišnjoj lekarskoj karijeri osnovao je higijensko-epidemiološku službu i Službu polivalentne patronaže u Negotinu. Bio je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije. U toku 1972. godine, učestvovao je u suzbijanju epidemije velikih boginja na Kosovu, a 1974. godine, postavljen je za direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu u Zaječaru. Od kada je stekao zvanje primarijusa, aktivno je otpočeo rad na zdravstvenom vaspitanju naroda. Draganje za zdravljem“ je njegova osnovna stručna i životna preokupacija. Po njegovim rečima, „zdravlje nije u ordinacijama i u bolnicama, već tamo gde ljudi žive i rade“.

Posle prestanka sa radom u aktivnoj službi 2001. godine, posvećuje se zdravstvenom vaspitanju na mas medijima. Za dve decenije napisao je i objavio na medijima preko 5000 priča o zdravlju koje je objavio u dve knjige „Priče o zdravlju“ i „Priče o zdravlju, mentalno zdravlje“. U poslednjih petnaest godina priprema i čita poruke na zaječarskom „Radio Magnumu“. Treća knjiga koja je napisana, ali nije još uvek objavljena „Priče o zdravlju, ekonomija života i zdravlja u svakodnevici“, sadrži po jednu priču o zdravlju za svaki dan u godini. Osnovao je i naučno-stručni skup „Istorija medicine, farmacije, veterine i narodna zdravstvena kultura“, koji se i danas redovno održava u Zaječaru. Objavio je preko 150 stručnih radova. U zaječarskom časopisu „Razvitak“ ima najviše objavljenih radova, a među prvima je po broju objavljenih radova u časopisu „Timočki medicinski glasnik“. Dugogodišnji je član Srpskog lekarskog društva i Udruženja novinara Srbije. Kao urednik rubrike „Timoka“: „Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje“, dobio je diplomu „Timokovo pero“, povodom 60-te godišnjice ovog lista. Osećajući obavezu da radi na prosvećivanju stanovništva na području Timočke krajine, jedan je od organizatora „Letnje filozofske škole u Zaječaru“, devedesetih godina 20. veka, gde su kao predavači dolazili najistaknutiji profesori filozofije. Ova škola se i danas održava u Zaječaru svakog avgusta meseca. Pored napred navedenih, svoja istraživanja iz istorije medicine Timočke krajine, objavio je i u knjigama „Istorija zdravstvene kulture Negotinske krajine u 19. veku“, „Knjiga o zdravlju“, „Škole i zdravlje“, „Higijenske ustanove na području Timočke krajine između I i II svetskog rata“, „Geografija zdravlja“ i „Traganje za zdravljem, istorija preventive na području Timočke krajine od 1928. do 1956. godine“. Ovo poslednje je objavio 2016. godine. U pripremi za štampanje je i „Etnomedicina i narodni lekari na području Timočke krajine“. Tokom svoje dugogodišnje lekarske karijere u sistemu zdravstvene zaštite, ljubav prema narodu ispoljio je posvetivši se zdravstvenom vaspitanju stanovništva. Za predani i dugogodišnji rad na zdravstvenom prosvećivanju naroda dobio je diplomu Pedagoškog društva Srbije „Vasa Pelagić“, navodi se u obrazloženju.

Zalaganjem Saveta Mesne zajednice Rgotina, a u saradnji sa Gradskom upravom grada Zaječara, u poslednjih pet godina učinjeno je mnogo na rešavanju komunalnih problema stanovnika Rgotine, izgradnji infrastrukturnih objekata i razvoju kulturnih i sportskih aktivnosti. Od mnogih aktivnosti koje je sproveo Savet Mesne zajednice Rgotina, zajedno sa Gradskom upravom grada Zaječara, najvažnije su: izgradnja rezervoara za vodu i rešenje vodosnabdevanja za 136 domaćinstava; u organizaciji meštana Rgotine, iskopano je 500 m kanala za povezivanje rezervoara sa sekundarnom vodovodnom mrežom; zahvaljujući dobijenim sredstvima od Republike Srbije u iznosu od tri miliona dinara, asfaltiran je put od sela do železničke stanice u dužini od 650 m; urađena je rekonstrukcija i adaptacija seoske ambulante; u saradnji sa Gradom i Crkvenom opštinom, uređeno je dvorište crkve, izgradnja amfiteatra u porti, asfaltiranje i krečenje objekata u centru sela, postavljena je balon sala koja se održava uz napore meštana sela i Mesne zajednice Rgotina i redovno koristi od strane osnovne škole, dece i omladine, kako Rgotine tako i okolnih sela, porušene su stare zgrade u školskom dvorištu i napravljeno igralište površine 684 m2, kompletno opremljeno i zaštićeno zaštitnom ogradom; kupljen je kotao za grejanje ambulante; u saradnji sa Vladom Republike Srbije i Gradskom upravom grada Zaječara rekonstruisan je regionalni put u dužini od 1500 m i napravljen je program rekonstrukcije OŠ „Jeremija Ilić Jegor“ u Rgotini; osnovana je kulturno-sportska manifestacija „Ivanjdanski sabor“, koja je prerasla u tradicionalnu manifestaciju; ostvarena je saradnja sa opštinama Zubin potok, sa srpskom opštinom Svinjica iz Rumunije i opštinom iz Bugarske; obnovljen je rad kulturno umetničkog društva posle 20 godina pauze, pod imenom KUD „Zoran Gajić“ Rgotina. Ovaj KUD broji preko 1200 aktivnih članova iz tri sekcije; aktivan je i Fudbalski klub „Rgotina“, i svi sportski tereni i objekti su stavljeni u funkciju, navodi se takodje u obrazloženju Komisije za izbor i imenovanja, nagrade i priznanja.

Dodaj komentar