Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 2. avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju. Ovaj praznik smatra se veoma poštovanim u našem narodu.
Postoji verovanje da Sveti Ilija nikada nije umro, već da se živ plamenim kočijama uzneo na nebo. Ova scena česti je motiv na ilindanskim ikonama. Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku konji, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
U narodnim pesmama se naziva gromovnikom i po zapovesti Božijoj svojim gromovima ,,gađa đavole” i izgoni zlo sa neba. Jedno od verovana je da kada na Svetog Iliju pucaju gromovi, svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti, da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Prema predanju, mesto gde grom udari na ovaj dan je znak da se tu krije zlo.
Običaji i verovanja vezani za Ilindan malo se razlikuju od mesta do mesta.
Običaj je da se za Ilindan ne radi na polju da se ne bi navukao gnev svetitelja. Na Svetog Iliju, prema verovanju, pre podne je leto, a popodne jesen. Ovo verovanje implicira da nakon Ilindana, više se ne treba kupati u rekama.
Želja svih roditelja jeste da su im deca zdrava, pa tako danas možete med namazati po obrazima mališana. Med koji se vadi na današnji dan služi kao lek.
Prema verovanju ruskih vernika, kiša koja pada na ovaj dan znači da Sveti Ilija razvozi vodu za svece, pa nešto iz kola prospe po oblacima.
Dodaj komentar