Gradska uprava izbacuje udruženja “L Down” i “Dečiji centar” na ulicu?

Udruženja “L Down” i “Dečiji centar” od Gradske uprave u Zaječaru dobila su dopis u kome stoji da se moraju iseliti iz svojih prostorija najkasnije do 9. juna. Problem predstavlja što iz Gradske uprave ovim udruženjima nije poslata nijedna zvanična ponuda za preseljenje, a svi prostori koji su usmeno predloženi ne odgovaraju potrebama dece koja koriste usluge pomenutih organizacija.

Povodom dopisa o iseljenju, članovi ova dva udruženja održali su konferenciju za medije, na kojoj su istakli važnost ovih organizacija i objasnili koliko su one značajne za decu koja koriste njihove usluge.

Selena Ristić Vitomirović, predsednica “Dečijeg centra”, istakla je da je u junu planirana realizacija ’’Prvog festivala javne istorije’’ u saradnji sa ‘’Centrom za primenjenu istoriju’’ iz Beograda, a da je u narednih godinu dana u planu još puno projekata, poput kampanje promocije obrazovanja za decu koja su u riziku od napuštanja škole, te da bi članovi “Dečijeg centra” trebalo da učestvuju na ‘’Petom međunarodnom inkluzivnom festivalu” i međunarodnom festivalu u Pančevu. Međutim, bez adekvatnih prostorija, ništa od ovoga praktično ne bi bilo moguće.

“Obaveštenje o iseljenju koje je stiglo automatski znači da sve ono što radimo i sve aktivnosti koje imamo neće moći da budu sprovedene. Koliko je važan značaj postojanja ove dve zajednice jasan je ne samo na području našeg grada i zemlje, već i u zemljama regiona koje znaju čime se bavimo. Želimo da posle 4 godine pritisaka i diskriminacije konačno ostvarimo dijalog sa Gradskom upravom i uđemo u proces saradnje kako bismo pokazali želju za tim da naš grad predstavimo kao simbol dobre prakse. Mi smo sinonim za inkluziju u Srbiji, jedino udruženje u Timočkom regionu koje na taj način radi. O udruženju “L Down” izlišno je i govoriti, potreba za postojanjem takvog udruženja je neupitna, jer ta deca moraju da imaju podsticajno i sigurno okruženje” rekla je Ristić Vitomirović.

Mirjana Đorđević, koja vodi udruženje “L Down” sa suzama u očima govorila je o posledicama koje potencijalno ostajanje bez adekvatnih prostorija nosi.

“Mi smo već prolazili kroz sličnu situaciju kada smo iseljeni iz prostora u kome smo prethodno bili. Srećom, vlasnik kome je taj objekat vraćen restitucijom zadržao nas je dok sa Gradskom upravom nismo uspeli da postignemo dogovor da nam daju ovaj prostor. Kada smo ovde prešli, naša deca su bila presrećna, jer su videla prostor u kome mogu da trće, rade vežbe, glume itd. Ovde je zaživeo i festival “Art zona za sve” na kom smo zajedno sa Selenom radili predstave, jer smo prepoznali da kroz glumu naša deca mogu da stiču samopouzdanje, jer do tada nikada nisu nastupala i boje se da kažu ono što misle. Uspeli smo da mobilizujemo sve zaječarske škole da sarađuju sa našim udruženjima, organizovali velike proslave Daun sindroma, sve dok nismo dobili nalog za iseljenje i odavde. Od tada, imamo samo online najavu Daun sindroma i na taj dan naša deca plaču”, rekla je Đorđević, koja je prilikom izgovaranja ove rečenice i sama zaplakala.

Prema njenim rečima, rešenja nakon iseljenja nuđena su samo usmeno, ali nijedan od prostora nije adekvatan za decu koja koriste usluge udruženja.

“Nuđeni su nam prostori sa strmim stepeništem, prostori na petom spratu bez lifta i govoreno “pogledajte šta ste sve dobili”. Kako mislite da decu u kolicima iznosimo do petog sprata? Zatim nam je ponuđen prostor u zadužbini Nikole Pašića, prostor u kome krov prokišnjava, gde postoji jedan jedini toalet, bez kuhinjice, bez ičega.  Nama se nude nerealni, neadekvatni prostori, to je potpuno neprepoznavanje problema”, rekla je Đorđević.

Marija Marković, koja je govorila ispred “Dečijeg centra” rekla je da u ovom slučaju u kome dve strane ne mogu da nađu zajednički jezik, rešenje mora da bude stručno lice, kao posrednik u pregovorima.

“Naša dva udruženja dišu i žive zajedno. Opšte prihvaćeno i prepoznato je da potreba za postojanjem ovakvih organizacija postoji i to ne može da bude naš lični stav. Postoji određeni broj korisnika koji su registrovani, potreba je zvanično evidentirana. Mora postojati dijalog, a kada dve strane iz različitih razloga ne mogu da se razumeju, neophodno je učešće medijatora. To može da bude lekar, koji se 24 časa dnevno bavi ovim problemom, koji živi živote te dece svakodnevno i koji može da objasni probleme i predloži izvodljiva rešenja. Jako je važno da svi koji u pregovorima učestvuju budu upoznati do kraja sa ovom temom. Svi smo deo jedne iste zajednice, svi smo građani ovog grada i moramo da naučimo da živimo i sarađujemo zajedno, a ne da se bojimo jedni drugih, sklanjamo i neznanje koristimo kao izgovor za dalje nefunkcionisanje. To vodi u besmisao. Zbog toga stručno lice mora biti posrednik u razgovorima i planovima za naredni period”, rekla je Marković.

Ona je istakla da je ovo jedan od brojnih problema grada Zaječara i da se on ne sme gurati pod tepih.

“Rečeno nam je da ovaj prostor treba da se da u neke druge namene i to nije problem. Problem je što ne možete doći i reći ne damo vam drugo rešenje. Javna uprava se zalaže da to da ovoga ne dolazi i na nacionalnom nivou ovo je nedopustivo. Ovde su korisnici deca iz opšte populacije, deca sa zdravstvenim problemima. Ako niste informisani i ne znate, postoje načini i mogućnosti kako da se edukujete kako bi došlo do adekvatnog rešenja”, zaključila je Marković.

Kroz ove dve organizacije prošlo je mnogo dece, od kojih su neki sada odrasli ljudi koji imaju svoju decu, a koja su sada korisnici udruženja. Prema rečima edukatora, korisnici ove dve organizacije nazivaju ih svojom drugom kućom. Da li su ova deca zaslužila da budu praktično izbačena na ulicu i uskraćena za aktivnosti sa svojim drugovima, pitanje je koje se postavlja čelnicima grada.