Tridesetšestogodišnji trener koji trenutno radi u Kataru u ekipi “Qsport Basketball Academy” Miroslav Zlatković je trenerskim poslom počeo da se bavi sa svojih 17 godina. Završio je Višu školu za sportske trenere u Beogradu a do sada, pre Katara, radio je u Rumuniji, Austriji i Turskoj.
KOŠARKAŠKA PRIČA I SAVETI MIROSLAVA ZLATKOVIĆA
*Kako je došlo do vašeg upoznavanja sa košarkom?
– Prvi kontakt sa košarkom sam imao 1990. god. Na prvi trening me je odveo moj sadašnji kum Miljan Pavković,a tadašnji školski drug. Večno ću mu biti zahvalan na tome. Još tada sam smatrao da je košarka najlepši sport i to mislim i danas, tako da nije bilo teško zaljubiti se.
*Vaše igračko iskustvo?
– Moje igračko iskustvo je bilo samo u jednom lokalnom klubu iz mog rodnog grada, gde sam prošao sve selekcije. Sa 17 godina sam prestao sa aktivnim bavljenjem i počeo rad kao trener.
*Neki značajniji rezultat u igračkoj karijeri?
– Ništa značajno, s obzirom da sam rano prestao sa igranjem.
*Koliko igranje seniorske košarke znači kasnije u trenerskom poslu?
– Mislim da to nije presudno u ovom poslu, ali iz mnogo razloga može biti od velike koristi.
*Najozbiljnije greške koje prave treneri u radu sa mladima?
– Kao i uvek preskakanje košarkaske azbuke, tj fundamenta i rano počinjanje sa ekipnom taktikom, kao sredstvom za ostvarivanje pozitivnog rezultata na takmičenjima.
*Koji elementi košarke su najbitniji u razvoju mladih igrača?
– To su najosnovniji elementi, prvenstveno šut i odbrana
*Može li nedostatak uslova za rad da opravda česte neuspehe trenera u radu sa mlađim kategorijama?
– Ako govorimo o rezultatskom neuspehu, u tom uzrastu je manje važno. Velika je verovatnoća da će vas pobediti tim koji ima duplo veći broj treninga u toku meseca, to je evidentno. Veći problem je kako razviti igrače u nedostatku tih uslova. Po meni je uspeh količina “proizvedenih” igrača. Tu donekle opravdavam trenere ali uvek mogu da nađu način da pripreme svoje igrače.
*Do pionirskih selekcija nisu dozvoljeni elementi zonske odbrane i postavljanje blokada. Da li se vi slažete sa tim pravilima i zašto se (ne)slažete?
– Apsolutno se slažem. Igračima treba dati slobodu i mogućnost da razviju svoju kreativnost. Bez šablona i nekog pritiska.
*Vaš način motivacije igrača?
– Nemam neko pravilo. Sve to dođe spontano i samo od sebe. Nema neke posebne pripreme. Najvažnije mi je da im prenesem svoju energiju i da ih ubedim da mogu uvek bolje.
*U savremenoj košarci nezamislivo je raditi bez rekvizita. Šta vi mislite o njihovoj upotrebi?
– Mogu mnogo da pomognu, danas je nezamislivo raditi bez njih. Ja ih uvek rado koristim.
*Drugarski odnos sa igračima ili držati distancu, kakvo je vaše mišljenje o tome?
– Sa seniorima bi trebalo nešto između čak malo više na distanci.
*Koji su vaši uzori?
– Uzori su mi Željko Obradović i Džon Kalipari. Najveći uticaj na mene su imali moj prvi trener i mentor Srboljub Jagodić i bivši klupski kolega Predrag Šoškić.
*Tim koji biste voleli da predvodite sa klupe u budućnosti?
– Partizan, OKK Beograd (moj prvi klub kao trener u mlađim kategorijama), Virtus iz Bolonje, PAOK
*Savet mladjim kolegama kako da napreduju i da se probijaju do vrha?
– Svakodnevni rad, konstantno učenje i usavršavanje, i upornost. Uvek dobra priprema za svaki trening.
*Kako pronaći inostrani angažman i šta je najbitnije kako bi se zadržali tamo? Šta mi drugačije i bolje možemo da priuštimo od tamošnjih trenera?
– Pronalaženje angažmana je jedino moguće na dva načina. Preko ličnih poznanstava i da vas neko preporuči i dovede, ili direktni kontakt sa klubom ili preko oglasa. Za trenere iz Srbije je jako teška situacija jer nismo u EU, samim tim je veći problem klubovima da nas adekvatno plate. Mi nemamo šta da naučimo od lokalnih trenera, može samo da bude obrnuto.
izvor: trenerikosarke.blogspot.rs
Dodaj komentar