fbpx
Dikie Lebedi

Zločin u ime naroda: Tajne grobnice Zaječara

Savremena istorija ne pamti krvaviji „lov na veštice“ od onog koji se odigrao u Srbiji od 1944. do 1946. godine.

U ovom periodu, prema grubim procenama, u više od 1,000 masovnih grobnica bačeno je preko 80,000 uglavnom viđenijih ljudi, intelektualaca i đaka, koji su imali nesreću da nekome smetaju.

karta-masovnih-grobnica

klik za uvećanje

 

Dokumenta o suđenjima proglašena su državnom tajnom i punih šest decenija ćutalo se o zločinima počinjenim u ime naroda.

Tek 2009. godine na inicijativu Instituta za savremenu istoriju i dnevnog lista „Večernje novosti“ Vlada Republike Srbije donela je odluku o osnivanju Državne komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja (Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944.).

U godišnjem izveštaju komisije „1944.“ (Državna komisija za tajne grobnice posle 12. septembra 1944., Godišnji izveštaj 2010., priredio: Srđan Cvetković, Beograd, 2011.) detaljno se opisuje tehnologija likvidacija i sam proces kojim je, najvećim delom, rukovodilo Odeljenje za zaštitu naroda (OZN-a) koje je formirano maja 1944. godine.

U izveštaju se navodi da su suđenja u prvim mesecima rada bila tajna i uglavnom fiktivna. Iako se oduvek tvrdilo da su streljani samo neprijatelji naroda, dokumenta i evidencije upućuju da je postojao i drugi motiv.

Naime, klasni motiv nagoveštava se činjenicom da su u dokumentima često „...pored likvidiranih lica ili onih koji se nalaze na spisku za likvidaciju, navode i precizni podaci o vlasništvu nad zemljištem, nekretninama i drugoj imovini streljanih lica. Lica su u istražnom zatvoru često podvrgavana najrazličitijim oblicima torture i mučenjima, i tu nam saznjanja o oblicima nude najneverovanije i svirepe oblike mučenja ( čupanje noktiju, vešanje za polni organ, sakaćenja, prebijanja itd ).

Egzekucije su uglavnom izvršavane noću, a zatvorenici su, obično samo u donjem vešu, uvezani telefonskim kablovima, streljani na unapred pripremljenim lokacijama.

Rodbini pobijenih nije bilo dozvoljeno da preuzmu i pokopaju tela, a otkopavanje pobijenih bilo je najozbiljnije krivično delo. Naredbom su sve lokacije grobnica proglašene tajnim i naloženo je uklanjanje tragova o njihovom postojanju i zabrana pristupa tim lokacijama ( Naredba MUP-a DFJ 18.05.1945.)

U izvesnom broju slučajeva greškom su bila streljana lica sa istim imenom i prezimenom, a potom je u izveštajima navođeno da „nema veze, i on je bio neprijatelj današnjice“.

O streljanima su širene lažne informacije od strane službe državne bezbednosti, a porodice žrtava žigosane su i ugnjetavane do beskonačnosti.

Zbog brojnih nepravilnosti u radu i gneva koji je uzrokovan u narodu.postupcima ova metodologija napuštena je februara 1945. godine i prešlo se na institucionalizovani princip isleđivanja.

Državna komisija „1944.“ posetila je Zaječar 5. maja 2010. godine, kada je održana konferencija za štampu na kojoj je upućen javni apel svim građanima koji imaju bilo kakve informacije o zločinima da se jave i dostave informacije.

Članovi komisije izašli su na teren i oblišli lokalitet: Kraljevica – Podnožije ( livada iznad stadiona FK Putevi, ka spomeniku Ljuba Didić ), lokalitet Kraljevica – Antena, lokalitet Kasarna „Nikola Pašić“ i Alapinski most. Pored ovih lokacija kao lokacije grobnica u izveštaju se navode i: Konjsko groblje i Korito Timoka.

Mapa lokacije na Kraljevivi koju je nacrtao svedok Lale Đorđević

Mapa lokacije na Kraljevivi koju je nacrtao svedok Lale Đorđević

Lokaliteti su fotografisani, uzete su izjave svedoka, i preuzeta je kompletna raspoloživa dokumentacija, u cilju temeljnijeg razmatranja.

U cilju realizacije detaljnog istraživanja Odlukom gradskog veća formirana je i Gradska komisija za tajne grobnice, koja je bila zadužena da utvrdi lokalitet grobnica, prikupi potrebnu dokumentaciju i izvesti o tome javnost.

sluzbeni-list-formiranje-komisije

Ma teritoriji Timočke krajine izvršene su i probne ekshumacije, a u dva od tri slučaja potvrđene su lokacije grobnica prema navodima svedoka (Zmijanac i Boljevac).

O rezultatima probne ekshumacije u Boljevcu obaveštena je Policijska uprava Boljevac, Ministarstvo pravde i Više javno tužilaštvo u Zaječaru.

Tadašnji pomoćnik višeg javnog tužioca Ivan Marković obavešten je da je dalje u njegovoj nadležnosti da postupi prema Zahtevu za ekshumaciju koji je podnet Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.

Zahtev za ekshumaciju jedne od tajnih grobnica Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru prodnet je septembra 2010. godine, ali priređivač Godišnjeg izveštaja komisije (objavljen 2011. godine) u istom navodi da po ovom zahtevu, iz neobjašnjivih razloga, Više javno tužilaštvo nije reagovalo.

Prema podnetom zahtevu dužnost Višeg javnog tužilaštva bila je da preduzme istražne radnje i izvrši uviđaj na markiranim lokacijama, kao i da izvrši ekshumaciju tela sahranjenih u podnožiju Kraljevice i utvrdi identitet sahranjenih lica, međutim to se nije desilo.

Kada je naše pravosuđe u pitanju, nesposobnost, traljav rad i odsustvo revnosti su hronična bolest, ipak imajući u vidu dimenzije i značaj ove priče ne može a da nas ne začudi zašto je Više javno tužilštvo u Zaječaru pokazalo totalno odsustvo interesovanja za ovaj slučaj i tako opstruiralo izvršenje pravde na koju naslednici žrtava čekaju već više od 70 godina.

Opšte je poznato da mrtva usta ne govore, ali očigledno je da tajne grobnice u Zaječaru kriju priče koje nekome, bar se tako čini, jako smetaju.

Po čaršiji kruže razne priče o tome ko je preduzeo sve moguće da se ekshumacija i dalje istraživanje slučajeva obustavi u cilju zaštite ugleda „visokih igrača“.

Obzirom da u ovom trenutku ne raspolažem odgovarajućim dokazima, u interesu pravde suzdržaću se od iznošenja imena navodnih učesnika prikrivanja.

Pozivam sve svedoke, savremenike ovih događaja i naslednike žrtava, kao i celokupnu javnost, da podrže inicijativu da Tajne grobnice budu uređene, i da se oda pošta ubijenima, da budu sahranjeni kako dolikuje, uz državne počasti i opelo, jer ovo je najstrašnija lekcija i nasleđe koje moramo preneti našoj deci iz mnoštva razloga, od kojih je jedan najvažniji:
DA SE OVAKAV ZLOČIN NIKADA VIŠE NE PONOVI!

Dikie Lebedi

1 komentar

  • Poslusaj jos jednom emisiju Milomira Marica , kad sin vlasnika paracinske fabrike stofova govori o nacinu na koji je likvidiran njegov otac i ko ga je likvidirao , pogledaj malo nove nazive ulica u Zajecaru , koje su to novine i ko su njihovi potomci i sta rade sada , danas , pa ce sve biti jasno , A sto se tice likvidacija pa ja kazem da je u Lennovcu Drugi svetski rat trajao do 1948 god , zasto , pa rspitajte se malo , jednostavno sve smo zaboravili , a to je i cilj EU , DA ZABORAVIMO I SAMIM TIM DA NESTANEMO KAO NAROD .sTA ZNA COVEK KOJI JE DOSAO IZ KNINSKE KRAJINE O LENOVCU – nista , a tako je i svuda , i polako se zabioavljaju zlocini , nepravde , ali najtzalosnije i dostignuca i nalazista , i sve , a kad pisem stalno mislim o rodnom Lenovcu .Da li danas neko zna da je lenovcanin ,student koji je diplomirao na Sorboni pre 1941 god , rudarski inzenjer , vlasnik lenovackog i mislim i Bogovine ostavio za sobom precizne karte sa rudnim bogatstvom na teritoriji sela .Komunisti su zatvorili rudnik , o tom coveku mestani , vecina , ne znaju ni gde je zavrsio , i kako , njegove karte je neko pokupio , naravno samo najstariji mestani se jos uvek secaju da je postojao takov covek .Pitam kome pripada njegova imovina , njegovi rudnici . S druge strane cerka Leonide Petrovica , cetnickog komandanta , povremeno dolazi u selo, uvek se pitam – kako sme .Rodjena sam posle 15 godina od zvanicnog zavrsetka rata , ali zversva i cetnika i partizana jos uvek nisu zaboravljena , barem ih moja generacija pamti iz price dedova i oceva .Tamo nema kuce koja nije nastradala tokom rata , ili od jednih ili od drugih , da li to treba potencirati , ko je kriv u toj prici , mozda je bolje zaboraviti na grobnice , ali moj otac je umro u 72 godini sa patnjom za ocem i majkom , majka je umrla 42 od tuberkuloze , a oca su ubili u cetnici kod leonide petrovica -navodno greskom on je imao samo4 godene , zna ih samo sa slike a evo dok pisem jos nesto je cudno , rehabilituju , osudjuju ovog ili onog o Leonidi Petrovicu , zloglasnom lenovackom cetnickom komandatu niko nigde ne pise , ne znam , mozda je bolje sve zaboraviti i nestati jer nasa istorija je tuzna i teska, pa tako i grobice , i po Boljevcu , tamo je svasta bilo , a lenovcani su kazu stari nasi , u Dobrijevcu , selu pored Boljevca kao ucesnici crnih trojki svasta radili.I kako sad opravdati zlocin , ko je u ovoj prici kriv ko je prav , i ne znam da li je sve moralo ovako

Dodaj komentar