Osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju susreću se sa mnogim preprekama u pristupu obrazovanja, pravdi, zapošljavanju i političkoj participaciji, čulo se na Tribini pod nazivom „Položaj osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju“ koju je ponedeljak, 20. novembra u velikoj sali hotela „Srbija-Tis“ organizovao Gradski odbor pokreta „Dosta je bilo“ – Zaječar.
Da li i koliko kao lokalna zajednica radimo na iskorenjivanju diskriminacije po osnovu invaliditeta i koliko se društvo bori protiv predrasuda o osobama sa ivaliditetom i smetnjama u razvoju, samo su neka od pitanja o kojima se diskutovalo na tribini.
Narodna poslanica u republičkom Parlamentu, Ljupka Mihajlovska istakla je da u Srbiji po pitanju položaja osoba sa invaliditetom postoji dobra zakonska regulativa, koja se na žalost ne primenjuje.
“ Često se dešava da na ulici ljudi zaziru od osoba sa invaliditetom.
Postoje diskriminacije po brojnim osnovama, počev od toga da u većini slučajeva ne postoje propisno obeležena parking mesta za osobe sa invaliditetom, do toga da neko mora sa invalidskim kolicima da pređe na stotine metara kako bi prešao ulicu.
Mislim da nije problem u ljudima. Jer se stavovi menjaju onda kako za to ima političke volje, kada mediji prave drugačiju sliku o određenim društvenim grupama“, naglasila je Mihajlovska.
Anđela Risantijević, potpredsednica GO „Dosta je bilo“ Zaječar istakla je da smo svi svedoci da se osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nalaze u jako teškom položaju kako u Zaječaru, tako i u Srbiji
„Zakonom je propisano i postoje mogućnosti za unapređenje kvaliteta života, slobodno mogu da kažem, najveće manjine u svetu jer oko 650 miliona ljudi u svetu živi sa invaliditetom, odnosno ima neke smetnje u razvoju.
Međutim, do sada nisu preduzimane neke obimne mere u cilju preduzimanja kvaliteta života ove zajednice. Najčešće sve ostane mrtvo slovo na papiru“, navodi Risantijević.
Na trbini su govorili i Konstantin Anđelković, predsednik inicijative za dodatnu podršku „Iskrice“ i Mališa Žikić predsednik sindikata „DES“ doo Zaječar.
U svojim izlaganjima pomenuti su izneli lična iskustva u borbi za poboljšanje položaja osoba sa smetnjama u razvoju sa invaliditetom, kao i zapažanja vezano za prepreke postizanju jednakosti, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.
Po okončanju izlaganja povela se žustra diskusija o pitanjima položaja osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i o mogućnostima za ostvarenje jednakih uslova za sve.
Zajednički zaključak svih je da se bolji uslovi i jednaki položaj i prava za sve može postići samo uz aktivan dijalog svih strana, kao i uz strateški, a ne stihijski pristup ovom pitanju.
Potrebno je bilo naglasiti da je odziv tribini bio zaprepascujuce mali iz ne znam kog razloga a javnost je bila obavestena i putem elektronskih medija i putem stampanih na oglasnim mestima u gradu. Izuzmimo to, Zajecar je mali grad, vise bih rekao da se pretvorio u varos a najiskrenije u selendru obzirom na kvalitet zivota i komfornost u odnosu na Zajecar osamdesetih i nemoguce je da se nije rasirila vest o terminu i lokaciji odrzavanja tribine.Postavlja se pitanje da li je politicka a uzmimo i svaka druga opredeljenost imala uticaja na posecenost ? Izgleda da jeste i to je velika sramota prema osobama sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.Da li ce sledeca tribina imati vise ucesnika medju publikom ako se poveca broj invalidnih lica i lica sa smetnjama u razvoju ? Da li neki pojedinci misle da to ne moze i njima ili njihovim bliznjima da se desi ? Zajecaru nedostaje kolektivna svest, nivo kulture je zaprepscujuce nizak jer je domicilnog stanovnistva sve manje.Zajecaru nedostaju kvalitetno skolovani intelektualci, a o vaspitanju , obrazovanju i kulturi ne zelim da govorim odnosno pisem jer je na porazavajucem nivou.U stvari, kvalitetno skolovanih domicilnih zajecaraca i ima ali je njihova pojava, glas, pisanje i delovanje potisnuto bahatoscu, nekulturom, pohlepnoscu , kvaziobrazovanjem i svakim vidom primitivizma u pojedinacnom smislu.