fbpx

PREDIZBORNI MARKETING

Društvo

Srpska pravoslavna crkva slavi Miholjdan

FOTO: printscreen/youtube.com

PREDIZBORNI MARKETING

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku.

Srpska pravoslavna crkva 12. oktobra obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika, koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, vezan za smenu leta i jeseni.

Sveti prepodobni Kiriak Otšelnik rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Otac mu Jovan beše prezviter, a mesni episkop Petar srodnik njegov. U ranoj mladosti postavi ga episkop za čteca saborne crkve. Čitajući Sveto Pismo mladi Kiriak divljaše se Promislu Božjem, kako proslavi sve istinite sluge Boga živoga, i kako ustroji spasenje roda ljudskog.
U 18. godini svojoj odvede ga želja za duhovnim životom u Jerusalim. U Jerusalimu stupi u manastir nekoga Božjeg čoveka Evstorgija, koji mu dade početna uputstva u monaškom životu. Potom ode svetom Jevtimiju, koji ga prozre kao budućeg velikana duhovnog, obuče ga u shimu i posla na Jordan svetom Gerasimu, gde Kiriak provede devet godina.

Miholjdan je u narodu poznat još i kao “babije leto”.

Na Miholjdan uvek bude sunčan dan, ili je bar jedan deo takav. U narodu zato postoji i izraz “miholjsko leto”, ili kasno leto, a koji označava nekoliko toplih dana koji se uvek poklope sa sredinom oktobra.

Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.

Upravo zbog toga što se na Miholjdan ili oko njega očekuje poslednji topli talas u godini, na ovaj dan valja obaviti poslednje radove na otvorenom, u polju, na njivama, ili svuda gde rad zavisi od vremenskih prilika.

Na Miholjdan po narodnom verovanju ne treba obavljati kućne poslove, usisavati, spremati i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narod verovatno zbog toga što napolju treba posvršavati sve one poslove koji ne mogu da čekaju zimu.

Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste, jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.

Miholjdan se smatra i danom posle kojeg treba polako početi sa pripremom zimnice.

Žitelj Dunavske klisure, okoline Donjeg Milanovca, Majdanpeka, Negotina, i njihovi susedi iz Moldavije i Vlaške, na Miholjdan praznuju i takozvani Tejkindan, posvećen ženskim demonima Tetkama (tri starije žene u crnini koje donose velike epidemije poput gripa, boginja, kolere…).

Srpski narod veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.

Svetog Kiriaka, odnosno Miholjdan najviše slave pravoslavni na primorju, jer je on zaštitnik moreplovaca i zato mnoge kuće toga dana slave krsnu slavu. Slave ga i oni koji su već na moru i to tako što naprave dobru riblju gozbu na koju iznose jeftiniju ribu.

U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.

 

Dodaj komentar