U zaječarskoj biblioteci sinoć je održano predavanje „Drugo sokolsko veče“.
Zaječarsko sokolsko društvo pripadalo je Timočkoj sokolskoj župi od 1920. godine, a u većem delu međuratne istorije bila je deo Moravske župe u Nišu.
Nema značajnije ličnosti u međuratnom Zaječaru, da nije pripadala sokolskom društvu ili čiji su članovi porodice bili sokolci, u krajnjoj liniji da su pratili sokolske akademije i sletove u našem gradu.
Predavanje sinoć je održao publicista Srđan M. Tomić, koji se inače dugo bavi sokolskom tematikom i priprema monografiju o zaječarskom sokolskom društvu.
“Sokolsko društvo Zaječar bila je jedna izvanredna tekovina dvadesetog veka, kada je naša sredina u pitanju. Ona je zapravo ulagala veliki napor da se sokolstvo kao pokret, ideja i organizacija razvije kako u Zaječaru tako i u okolnim selima, pa su čak pojedina sela, kao što su Grljan i Veliki Izvor tridesetih godina uspevala da se vinu visoko i da se pojavljuju na sokolskim sletovima u Pragu i Sofiji”, ističe M. Tomić.
On je imao tu retku čast da poznaje mnoge od sokolaca.
“Zaječar ima sokolsko društvo od 1907. do 1941. godine sa nekoliko stotina članova praktično rođenih od 1870. pa negde do 1929/30. godine. Ja sam imao tu retku čast i zadovoljstvo da sam poznavao mnoge od tih sokolaca uglavnom onih rođenih oko 1920. koji su u periodu od 4 ili 5 godina osvežavali svoja sećanja i kroz svoja kazivanja na najlepši način ilustrovali sve ono što je sokolstvo za ovaj prostor značilo. A značilo je da od jednog deteta do odraslog čoveka imate što se kaže jednu “praznu glavu” na početku, a na kraju formiranu ličnost, svesnu, pozitivnu i naprednu u svakom pogledu”, dodao je Srđan M. Tomić.
Sokolsko društvo „Dušan silni“ u Zaječaru, postojalo je od 1907. do 1941. godine. Obuhvatalo je mušku i žensku decu, do 12 godina, muški i ženski naraštaj do 18 godina i punoletne članove i članice, sokole i sokolice.
Gimnazija, s obzirom na to da je imala vežbaonicu-sokolanu, gimnastičke sprave i kvalifikovan kadar-profesore fiskulture i gimnastike, bila je neka vrsta baze sokolskom društvu.
Takođe, u selima oko Zaječara, funkcionisale su sokolske čete koje su okupljale zaljubljenike u gimnastiku i ostale grane sporta.
Napomena: Ovaj medijski sadržaj realizuje se u okviru projekta „Mladi su budućnost – Zaječar moj dom“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Nesebičan trud, pre svega interesovanje za tradiciju i , u to vreme , brigu o mladim naraštajima, narativno umeće i veština da se prenese zainteresovanima i prisutnima, mogao se čuti od g-dina Tomić M. Srđana u prostorijama Narodne biblioteke u Zaječaru. Ono što je meni zaparalo uši i ostavilo sasvim negativni utisak, pre svega u profesionalnom smislu, su neuravnotežene i, skupu, neprikladne reči i rečenice uvodničara, pogotovu što se neposredno i direktno obratio prisutnom posmatraču, kao da je reč o privatnoj poseti i opuštenom i neformalnom razgovoru. U istom stilu je i po završetku predavanja g-dina Tomića,uvodničar, očekujući da ga je tema profesionalno zainteresovala i da se uključi zanimljivim pitanjem ili pitanjima, je ostao zabrinut zbog svoje hemijske olovke, koja je bila u rukama g-dina Tomića. Sa zaprepašćenjem sam čuo, dok je sala još bila puna, uvodničar traži da mu g-din Tomič vrati henijsku olovku.