Društvo

Referendum o promeni Ustava Srbije – za kakve promene zapravo glasamo?

Za nedelju 16. januar 2022. godine raspisan je referendum radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije. Za šta zapravo glasamo, kakav je stav lokalnih političara po ovom pitanju, koliko je građanstvo upoznato sa referendumskim pitanjem i da li će uopšte glasati otkrivamo ekskluzivno u prvom broju Zaječarskih vesti u 2022. godini.

Referendum je u medijima jako skromno najavljen, malo se o tome priča i u narodu, a 16. januar je jako blizu. Većinski deo naroda čak ne zna ni o čemu se na referendumu odlučuje, pa iz tog razloga neće ni glasati, dok oni koji su u temu upućeni uglavnom imaju jako čvrste stavove šta im je činiti kada uzmu olovku u ruke.

Ustav se menja u oblasti pravosuđa da bi se srpsko zakonodavstvo uskladilo sa evropskim u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU), a po preporukama Venecijanske komisije.

O čemu zapravo glasamo?

Raspisani referendum odnosi se na promene u delu pravosuđa. Biračka mesta biće otvorena u sedam ujutro, a glasanje će trajati do 20 sati.  Pravo glasa ima ukupno 6.510.233 birača, a oni koji izađu na birališta će odgovarati na pitanje: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”.

Ovako postavljeno pitanje prilično je nejasno, a krije veoma važnu odluku o novom načinu biranja sudija i tužilaca.

Do sada, Narodna skupština je birala sudije i tužioce, a ukoliko Ustav bude promenjen, oni će biti birani od strane Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Ustavni amandmani predlažu da Visoki savet sudstva (VSS) sadrži 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.

S druge strane, predlog je da Visoki savet tužilaca (VST) čini pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Kako se biraju „istaknuti pravnici“?

Amandmani predviđaju da “istaknute pravnike”, članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, Narodna skupština bira dvotrećinskom većinom. Ukoliko takve većine nema, amandmani predlažu da članove bira petočlana komisija koju će činiti predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda (sadašnjeg Vrhovnog kasacionog suda), Vrhovni javni tužilac (sadašnji Republički javni tužilac) i Zaštitnik građana.

Venecijanska komisija, prema čijoj preporuci se i predlažu promene u pravosuđu, je izrazila zabrinutost da bi ovakav način izbora, dvotrećinskom većinom u parlamentu, mogao da postane pravilo, a ne izuzetak. Kako se navodi, odluka data u ruke male petočlane grupe mogla bi potencijalno dovesti do politizacije izbora i zbog toga je Venecijanska komisija predložila da se sastav ove petočlane komisije preispita.

Trenutno je stanje u parlamentu takvo da jedna partija ima dvotrećinsku većinu, ali prema nekim procenama nakon izbora u aprilu je više neće imati, pa bi izbor „istaknutih pravnika“ u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva bio dat direktno u ruke navedenoj petočlanoj komisiji.

Još jedna zamerka Venecijanske komisije na predložene promene jeste i ta da bi amandmani trebalo da definišu kriterijume za izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva iz redova istaknutih pravnika, kako bi se ojačala njihova nezavisnost od stranaka koje ih budu birale u Narodnoj skupštini.

“To bi moglo stvoriti određenu distancu između članova koje bira Narodna skupština („istaknuti pravnici“) i stranačke politike, što bi VSS i VST moglo da učini politički neutralnijim i izbegne sukob interesa, čak i ako će biti teško potpuno izolovati ove članove od svakog političkog uticaja”, stoji u njihovom mišnjenju.

Osim toga, još jedna zamerka data je i na izmenu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim je cenzus na referendumu potpuno ukinut.

Međunaslov: Šta kažu lokalni političari?

Uglješa Đuričković, odbornik u gradskoj Skupštini ispred grupe građana ZAokret019 „Dosta je bilo! Hrabri ljudi!“, rekao je da na referendumu treba odlučno zaokružiti NE.

„U nedelju, 16. januara trebalo bi svaki gradjanin da izadje na referendum i zaokruži NE. Predložene ustavne promene ne vode ka nezavisnosti sudstva, kao jedne od tri grane vlasti. Ovim promenama, ako budu izglasane, biće zabetonirana svaka šansa da Srbija postane pravna država zasnovana na vladavini prava, jer sudstvo neće biti nezavisno od uticaja partijske države, a nezavisno sudstvo jeste neophodan preduslov da se otrgnemo od tradicije da sudovi budu pod jakim uticajem partijske države i sudije i tužioci budu obični činovnici. Ovakve promene ne garantuju nezavisnost sudstva, već još veću političku manipulaciju izbora članova Saveta koji će birati sudije. Dovoljna je činjenica da će ukoliko se ove ustavne promene izglasaju, jedanaestoro ljudi, koji će birati sudije i tužioce, umesto 250 predstavnika naroda u Narodnoj skupštini RS postati najmoćniji ljudi, koje postavljaju upravo političari na ovaj ili onaj način. Ovim ustavnim promenama biće poljuljan u temelju ustavni poredak naše zemlje i cela jedna grana vlasti otrgnuta od naroda. Još jednom ističem, do sada su se sudije i tužioci birali od strane narodnih predstavnika u Skupštini, a sa ovim promenama biraće ih jedanaestoro moćnih ljudi. Ovakav način izbora ne postoji ni u jednoj ozbiljnoj državi u svetu“, rekao je Đuričković.

Javna rasprava ne postoji!

„Veliki problem je što ne postoji javna rasprava ni na jednom mediju, gradjani su potpuno neinformisani o ovom tako značajnom pitanju, ali to je upravo zato što to odgovara vlasti i jednom delu opozicije. U narednom periodu, u roku od godinu ili dve, nakon eventualnog usvajanja ovih ustavnih izmena, vlast će instalirati na položaje u pravosudju poslušnike, tako da narod može da zaboravi na bilo kakve suštinske promene u budućnosti, čak i nakon promene vlasti, posebno na toliko priželjkivanu lustraciju koja nije nikada ni sprovedena. Ovo je prilika da svi budemo jedinstveni u odbrani Srbije i ustavnog poretka, podsetiću vas da je cenzus za referendum ukinut, i troje ljudi je dovoljno da izglasa ove promene. Zato su argumenti za bojkot besmisleni, svako ko poziva na bojkot referenduma pomaže Vučiću i ovoj vlasti u suštini stvari. Bojkot je isto kao da ste glasali ZA. Ovo nije nešto što se tiče samo vlasti ili opozicije, ovo je nešto što je važnije od svih nas zajedno i tiče se dobrobiti svih građana Srbije podjednako, bez obzira koga podržavaju i za koga glasaju. Izlaskom na referendum 16. januara i svojim glasom NE glasali ste protiv prodaje Srbije“, zaključio je Đuričković.

Rašić: Na referendum ne treba izaći, Vučić bilo kakav ishod proglašava kao pobedu

Potpuno drugačiji stav iznela je Dragana Rašić, odbornica iz redova političke platforme „Možemo bolje“.

„Moje mišljenje je da na referendum ne treba izać, a i ima nekoliko razloga za to. Da li se referendumom stvaraju uslovi za nezavisno sudstvo? Ne, a to je osnovni zahtev za funkcionisanje demokratije i svih grana vlasti. Ustav se ne menja u ovakvim okolnostima i na ovaj način. Pre svega, mora ga raspisati legitimna skupština, a ne ova jednostrana, bez prave opozicije. Raspisivanju referenduma mora da prethodi široka javna i politička debata, upoznavanje javnosti sa samom temom referenduma, koji su argumenti za, a koji protiv i koje su moguće posledice i u jednom i u drugom slučaju“, ističe Rašić.

Kao još jedan razlog navodi nemogućnost kontrole procesa glasanja.

„AV broji glasove i proglasiće pobedu, sa ili bez poziva opozicije da se izađe na glasanje. Građani ne znaju o čemu se tu radi, nisu informisani, a oni koji jesu ne razumeju pitanje. Kakav god da bude ishod, Vučić će ga promovisati preko medija kao pobedu – ako je većina ZA, onda je to pobeda zato što su građani glasali za kozmetičke promene koje su im ponuđene, a ako je većina PROTIV građani su glasali da ostane kako jeste jer su zadovoljni postojećim rešenjima. Na dva i po meseca pred izbore fokus kampanje usmerava se na temu koju građani ne doživljavaju kao životno važnu, a pre toga troši se vreme na raspravu unutar opozicije da li je dobro izaći ili nije. I poslednje, zato što ova nelegitimna vlast ima obavezu da raspiše izbore, ali ne sme da raspiše referendum. Zato sam ja za NE referendumu, umesto PROTIV NA referendumu“, rekla je ona.

Međunaslov: Građani ne znaju o čemu glasaju!

Koliko je referendum skromno najavljen, govori i činjenica da veliki broj naših sugrađana uopšte i ne zna da se održava, dok glavnica onih koji znaju, ne znaju uopšte o čemu se radi, za šta se glasa i šta njihov glas „za“ ili protiv“ zaista znači.

,,Mislim da pola ljudi ne zna šta se to menja, oni su dali da menjaju samo da bi bili nezavisni, a nisu rekli šta do sada nije valjalo.“

,,Ne pratim politiku i ne znam o čemu je reč. Verovatno se radi o Rio Tintu.“

,,Sve su to gluopsti. Referendum će se održati i šta će biti? Uradiće onako kako su želeli“.

Jedan odgovor je bio jako interesantan, a ticao se svega već pomenutog.

,,Mislim da se na ovaj način zazire u sve pore društva. Da li ste Vi videli onu reklamu za referendum? Da li neko normalan, neko ko ima srednjoškolsko obrazovanje, ili ko živi na selu i zbog brige o
svom domaćinstvu i nema previše vremena da se bavi ovakvom temom, da li ta osoba može da razume sve onde navedeno? Ja kao fakultetski obrazovana osoba nisam mogla, najiskrenije!“

Ovo su samo neki od odgovora Zaječaraca na pitanje o referendumu, a više je nego jasno da naši sugrađani nisu dovoljno, ili uopšte upoznati sa temom.

A tema je jako bitna, tiče se svih građana Srbije i zbog toga je vrlo važno da narod o ovakvom pitanju bude informisan i zna tačno za šta glasa.

Premijerka Ana Brnabić pozvala je građane da u nedelju, 16. januara izađu na referendum i glasaju za predložene promene Ustava u oblasti pravosuđa. Ona na je na Tviteru objavila fotografiju glasačkog listića za referendum sa bojama Srpske napredne stranke – crvenom i plavom, zaokruženim odgovorom „da“.

„Na referendumu u nedelju, 16. januara glasamo o tome da li želimo nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo, da li želimo da ojačamo vladavinu prava u Srbiji, da li želimo da osiguramo da svi pred sudovima budu jednaki a da pravda bude dostižna za sve. Da li želimo?“, navela je premijerka.

O tome da li će pravosuđe sprovođenjem navedenih promena postati nezavisno odlučite sami.

Dodaj komentar