Ne jenjava graja oko prelaska, preleta,transfera, prebega jednog lokalnog ” političara” iz nekakvog pokreta u najveću vladajuću partiju…iscuđavaju se ljudi, jedni hvale, drugi kude…treći sa strane komentarišu: jesi li čuo!?! Čuo sam! I šta će sada biti!?
Neće biti ništa… Neće biti ništa, dame i gospodo..jer se suštinski ništa neće promenti, nešto što će egzistenciju sa tačke minus prebaciti u pozitivu… izgubili smo meru, izgubili smo vrednost, onu ultimativnu vrednost,vrednost po sebi, vrednost kao suštinu svih mislecih…jer ne mislimo, pa ne vrednujemo!
Stali smo u svoj sopstveni strah, izgubili smo karaktetistiku ljudi, pretvorili smo se u “Ćuti, može i gore!”
NE MOŽE,LJUDI,NE MOŽE!
Nije merilo života mogućnost da se sa izmetom kupamo na lepo sređenoj plaži, nije merilo života da ljubičicama kitimo trgove, pevamo u glas sa pevaljkama, nije merilo života da stalno čekamo da nam bude bolje…još godinu, josš dve..evo, samo što ne počnemo da živimo…evo, samo što nismo…
Ljudi, do jula meseca u nasem gradu rođeno je 180 beba, ukinuto je odeljenje Gimnazije jer nema dece, jedna osnovna škola je višak, baka u mesari nema para za 6 šnicli unucima, sve je više second hendova, i sve vise praznih lokala u glavnoj ulici, ljudi su nervozni, nesrećni, ne mogu da plate račune, isključuju se sa grejanja jer je preskupo…sve je postalo preskupo… pitaju se iz dana u dan kako će i sa čime da dočekaju to “bolje vreme”!
A boljeg vremena nema, samo obecanja…a u međuvremenu…pa, u međuvremenu smo, kao što i Hobs kaže, jedni drugima najgori neprijatelji (homo homini lupus est)!
Gledamo se kroz zicer, zavidimo jedni drugima na minimumu mogućnosti, a ne shvatamo koliko smo svi zajedno u problemu! VELIKOM!
I ne shvatamo da je snaga u:
- ZAJEDNIŠTVU, kao vrednosti, i prakticno i teorijski;
- u IDEJI, da zajedno znamo kako bi da živimo;
- u ODLUČNOSTI da svoje ideje sprovedemo u delo!
Ništa se neće dogoditi, ništa se neće promeniti…za nas, za svakodnevne ljude neće…za pojedince prebegače, preletače, transferaše i kako god već…hoće, naravno…bar dotle, dok se ne vratimo sebi!
autor teksta:
Dragana Rašić, odbornica Gradskog parlamenta Demokratske stranke
Samo znate da kritikujete i da onda kao rešenje dajete neke neodredjene floskule.
Gde vam je konkretan predlog? Nemate ga.
Ne valja ovo što radi sadašnja vlast, onda napišite šta biste vi sada prioriteno uradili u Zaječaru.