KAKO? OD KADA? GDE? – možda biste mi zabrinuti postavili pitanje. U trenutku kada broj novotktivenih kovid pozitivnih nezadrživo raste i kada prema proceni kovid epidemiologa u zajednici ima desetine hiljada poozitivnih i obolelih, mi i dalje ne obraćamo pažnju na porodicu i stepen njene zaštite od ulaska korona virusa.
Malo smo i zakasnili sa tim brinući se najviše o širenju ovih bolesti, bolesnicima i njihovim lećenjem i negom u bolnicama, zaštitom đaka u školama, sredstvima zaštite, ponašanjem pojedinca u svakodnevici, kafićima, okupljanju na demonstracijama, fudbalskim utakmicama, kuturnim događajima, parastosima, slavama i okupljanjima u hramovima, proslavama, marketima, bankama i poštama, ali zaštiti porodice od unosa KOVIDA 19 – ne!
Istina je da smo poklanjali pažnju zaštiti pojedinca maskama, držanjem odstojanja, pranjem ruku i dezinfekcijama, ali taj pojedinac, često neodgovoran i nemaran kada se tiče primene mera zaštite, kada bi ušao u svoju kuću ili stan, sve brige sopstvene zaštite i radi zaštite od širenja korona virusa drugima, ostavljao bi ispred vrata i ponašao bi se po onoj narodnoj „moja kućica – moja slobodica“. I šta se događa? Taj pojedinac koji je mogao da se inficira na poslu ili na pomenutim mestima i u pomenutim okolnostima, sada bi inficirao članove poorodice i bio razlog nastanka porodične epidemije KOVIDA 19.
U deset slučaja javljanja KOVIDA 19 u porodicama na području Negotinske krajine, u svakom se radilo o porodičnim epidemijama u kojima je bilo članova koji su bili samo pozitivni bez simptoma, ali i teški bolesnici lečeni u bolnicama u Nišu, a nekoliko ih je umrlo.
Anti-kovid stručnjaci nas upozoravaju da u ovom tzv. trećem talasu epidemije svaka druga osoba je izvor zaraze. Da li to znači da u poridicama sa tri i cetiri člana imamo jednog ili dva izvora zaraze? U početku epidemije, anti-kovid stručnjaci su nam govorili da će epidemija dugo da traje, da će trajati nepredvidivo dugo i da se moramo navići na suživot sa korona virusom. Eto, kada se radi o porodičnim epidemijama KOVIDA 19 znači da je to taj suživot zbog kojeg ćemo strpljivo stradati dok se ne postigne famozni „kolektivni imunitet“ i ne stigne spas – vakcina.
Zanimljive su odredbe izmena Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Kućna izolacija neke osobe pozitivne na korona virus, bez simptoma bolesti, radi nege i kućnog lečenja, koja može biti i strožija mera u vidu kućnog kanatina je ustvari pretvaranje kuće ili stana u kovid bolnice radi rasterećenja zdravstvenog sistema i uštede državnih para.
U ovom trenutka, na RTV Beograd, govoreći o „najgorem danu (19. novembar)“ u epidemiji, spiker najavljaje još teže dane! Zato nije kasno posvetiti veći pažnju zaštiti porodice od zaraze korona virusom, čak i kada postoje ocene kovid stručnjaka da je epidemija izvan kontrole.
Prvo, korona virus živi i opstaje u čovečijem telu. Znači oni članovi porodice koji izlaze iz kuće zbog raznih povoda, treba da izbegavaju svaki nepotreban izlazak iz kuće i kontakte sa drugim ljudima. Njihova odgovornost u primeni sredstava i načina zaštite od infekcije ne sastoji samo u samozaštiti već i od sperčavanja unosa korona virusa u porodicu i zaražavanje ostalih ukućana. U kući je potrebno sprovoditi neke od mera zaštite, koliko je to moguće, lične higijene i dezinfekcije, boravka u posebnim prostorijama, bez držanja odstojanja priikom zajedničkog boravka u istoj prostoriji i sl. Takođe ne treba ići u posete komšijama i primati ih u kuću ili stan, i još štošta što se setite i što je moguće uraditi da se sačuvate od zaraze korona virusima.
Polazak i svakodenvno odlaženje deteta u školu, za porodice koje imaju đake, je još veća obaveza da ne dozvole prodiranje KOVIDA 19 u porodicu, jer bi onda dete moglo odneti zarazu u školu i proširiti na drugu decu. Samim tim i prekinulo odlazak u školu što bi bilo šetetno i za dete i za školu.
Znam da je sve to vrlo teško uraditi, ali vredi pokušati. Naše kuće i stanovi nisu tako projektovani da mogu imati neku prostoriju u kojoj se može sprovoditi izolacija nekog od članova porodice obolelog od zarazne bolesti. Eto, zadatak za projektante, da u novim zgradama predvide tako nešto, jer ovo nije poslednja epidemija zaraznih bolesti.
Oni koji imaju uslove, mogu stambeni prostor prilagoditi novim potrebama. Najveći broj ljudi u Srbiji živi u skromnim stanovima, a na selu je malo situacija bolja, iako i tamo porodice nisu spremne za borbu sa KOVIDOM 19. Kada KOVID 19 pogodi porodicu nastaje velika šteta i poremećaj života u njoj. Zato bi trebalo predvideti značajnu novčanu pomoć siromašnim porodicama kao u slučajevima nadoknade šteta koje nastaju prilikom prirodnih katastrofa, da bi se održao i nastavio život.
U Rajcu, 19. novembra 2020. godine,
Pipremio: dr Petar Paunoviuć, učitelj zdravlja
