fbpx
Društvo

Prebrojavanje: Koliko nas zaista ima i zašto napuštamo rodni grad?

U okviru niza tribina pod nazivom “Raščivijavanje” koje se održavaju u Omladinskom centru, ovog puta tema je bila učestalo napuštanje rodnog grada naših sugrađana u potrazi za boljim životom i zaradom, kao i nezaustavljiv pad broja stanovnika u Zaječaru.

Na ovu, pomalo i bolnu temu za sve rođene Zaječarce, a i one koji dugo u ovom gradu žive  govorili su Dr Miodrag Todorović, demograf, Prof. dr Vesna Madžoski, etnolog i antropolog, Marko Pavlović, ekonomista i Danijel Pajić, muzičar, uz Danijelu Nedeljković, koja je urednica i voditeljka ovie tribine.

Srbiju je za godinu dana napustilo oko 52 hiljade ljudi. Prema nezvaničnim podacima, Zaječar ima između 17 i 18 hiljada stanovnika dok je od tog broja u peniziji oko 13 hiljada ljudi. Prosečna starost stanovništva u Zaječaru je 46 godina, što je poražavajuć podatak. U toku 2019. godine, na svaku rođenu bebu imali smo 3 preminula stanovnika.

Dr Miodrag Todorović, demograf, rekao je da je u poslednje vreme demografska slika Zaječara kao opštine jako teška i sumorna.

“Broj živorođenih rapidno opada i mnogo je veći problem nego broj umrlih, koji je u granicama normale. Parovi se sve ređe i sve kasnije odlučuju da stupaju u brak, migracije su takođe veliki problem, ali mladi ovde nemaju zaposlenje, pa se zato i ne odlučuju na zasnivanje porodice.”

Danijel Pajić, muzičar, kaže da je prvi put u inostranstvo otišao sa 18 godina, u Francusku. Radio je svašta u inostranstvu, od građevine i najtežih fizičkih poslova do nekih lakših i finijih poslova. Po njemu, veliki problem u nas Srba je što se ne borimo dovoljno za svoja prava.

“Francuzi ne dozvoljavaju da njihov predsednik radi sa njima šta god hoće. Kod nas je non-stop neki problem u manjini. Ne vidim zašto ne bi mogli da radimo isto to što rade isti ti Francuzi, nego dozvoljavamo da nam recimo starosna granica za odlazak u penziju dostiže broj godina koji nas 70% nećemo ni da doživimo.”

Marko Pavlović, ekonomista, radio je na Aljasci. Kaže da je tamo otišao vođen iskustvom svog brata od tetke jer se prema njegovim rečima vratio kao drugi čovek. Bio je opušteniji, sigurniji u sebe, pa kada je to video, poželeo je da i on proba isto.

“Radno vreme tamo je 16 sati, ali to zaista nije tako teško kako ljudi pričaju. U fabrici kojoj sam ja radio, počinjali smo da radimo od 6 ujutru, sa pauzom na svaka 2 sata. Nezgodno je što nema slobodnih dana i nema slobodnog vremena, ali može dobro da se zaradi. Ako uzmemo da je mesečna plata u Srbiji 50 hiljada, vi za dva meseca provedenih tamo, možete da donesete kući godišnju zaradu u našoj zemlji.”

Prof. dr Vesna Madžoski, etnolog i antropolog, kaže da su njeni razlozi za odlazak u inostranstvo bili pre svega profesionalni. Pre svega zbog ličnog napredovanja u svojoj karijeri.

“Otišla sam u Amsterdam pre oko petnaestak godina. Doktorirala sam u Švajcarskoj i mislim da bi teško postigla sve što jesam da nisam otišla. Za svo ovo vreme mnogo sam se promenila kao ličnost, jer život i kultura mnogo utiču na čoveka. Povrh svega, ta Evropa nije baš takva kako nam je ovde predstavljaju, više je poput “švajcarskog sira” i postoji i tamo puno problema. Svi moji prijatelji koj dođu ovde, kažu da sam ipak najsrećnija i najveselija ovde, među svojima”

Zvanični podaci po popisu iz 2011. godine su pokazali da u samom gradu živi oko 39 hiljada ljudi, a Miodrag Todorović procenjuje da će taj broj na zvaničnom popisu koji će se raditi 2021. godine pokazati oko 30 hiljada stanovnika i tako odgovorio na pesimističke komentare iz publike da nas ima jedva 15 hiljada.

“Ovaj problem ne može da se reši preko noći. Za neko povećanje broja stanovnika i poboljšanje starosne strukture potrebno je oko 25 do 30 godina. Taj problem jednostavno nije moguće rešiti brzo”, rekao je Todorović.

Na konstataciju Dr Todorovića nadovezao se Marko Pavlović koji je rekao da se slaže sa svime što je rečeno, ali da prosto ljudski vek nije toliko dug da možemo toliko da čekamo.

“Moj sin sada ima 10 godina. Prema vašoj proceni, sa kojom se apsolutno slažem, on mora da čeka do svoje 35. ili čak 40. godine da se stanje popravi. Zaječar koji je nekada bio veliki grad i poznat u celoj Srbiji propada. Mi koji živimo ovde ne možemo da čekamo da se broj stanovnika poveća, a da živimo na način koji ne priliči ljudima. Nama treba nešto odmah, nešto što bi zadržalo ljude”, kaže Marko.

Cela tribina završena je sa nekim gorkim ukusom u ustima, kako publike koja je došla da čuje šta imaju da kažu gosti koji su govorili o svojim iskustvima, kako i njih samih koji su bili na bini, jer je očigledan pad stanovništva i životni standard doveo ovaj grad do jedne “mrtve” tačke sa koje se već duže vreme ne pomeramo.

Ideje koje su prisutni izneli, poput otvaranja nekih novih radnih mesta, podsticaja bračnih parova novčanom pomoći za zasnivanje porodice su dobre, ali nažalost u ovom trenutku deluju kao naučna fantastika, pa je nekako svima nama teško da vidimo svetlo u ovoj tami u koju je Zaječar zavijen.

2 komentara

Dodaj komentar