fbpx

Pravo vreme za zimsku rezidbu voća

Preporuka:

Odustalo se od natkrivanja bazena na Kraljevici tokom zime (FOTO)

Zatvoreni bazen na zaječarskoj Kraljevici ove zime ipak neće biti otvoren za posetioce, jer se prema rečima v.d. direktora...

Pomozite da mali Bogdan iz Zaječara nastavi lečenje

Nema te osobe koja bi ostala ravnodušna na pesmu "Mi smo deca neba Oca nebeskog" koju je mali Bogdan...

Negovanje srpsko-ruskih odnosa u Istorijskom arhivu

Istorijski arhiv "Timočka krajina" Zaječar i Centar ruskog geografskog društva u Srbiji priređuju kulturni program posvećen rusko-srpskim odnosima. U okviru...
- Reklama -

Vremenski uslovi trenutno su idealni za obavljanje jedne od najvažnijih mera u voćarstvu-zimsku rezidbu. Blaga zima i relativno visoke dnevne temperature omogućuju da se rezidba nesmetano odvija. Rezidbu treba prilagoditi stanju zasada, starosti, uskladiti rezidbu sa prošlogodišnjom, a ukoliko je prošle godine bila jaka rezidba ove bi trebalo odraditi blažu i obratno.

Sorte šljiva se režu u zavisnosti od vegetativnog rasta i rodnih grančica na kojima pretežno rađaju. Prema rečima Mihajlo Žikić dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva PSSS „Agroznanje“ Zaječar, na dugim letorastima pretežno rađaju američke i japanske sorte, a takođe i naše sorte čačanska rodna i valjevka.

„Vitalnost rodnog drveta u nižim delovima krune kod ovih sorti se održava prevođenjem primarnih i sekundarnih grana na nižu bočnu granu ili rodnu grančicu. Kod sorti koje rađaju pretežno na kratkom rodnom drvetu (italijanka, renklode, stenlej) neorezana stabla se brzo iscrpljuju a pojedine rodne grančice suše. Kod njih ostavljaju se dvogodišnje grančice sa  jednogodišnjim letorastom, gde se iz vegetativnih pupoljaka na dvogodišnjoj grančici i novom letorastu obrazuju nove majske kitice. Ukoliko se ovakva rezidba ne vrši svake godine može se destiti da voćke jedne godine prerode, a druge da slabije rode“, objašnjava Žikić.

Kako kaže ovaj poljoprivredni stručnjak, kod nerezanih stabala sorti šljiva koje obrazuju zatvorenu krunu , sa uspravnim rastom skeletnih grana (požegača i većina evropskih sorti), rod se premešta na periferiju krune i takve grane se savijaju pod teretom roda, a na pregibima izbijaju vodopije.

„Kod ovih sorti je neophodno svake godine ostaviti jednogodišnje grane, dužine 30 – 40 centimetara, kako bi se na njima u toku godine obrazovale kratke rodne grane. Prosvetljavanje krune se postiže skraćivanjem skeletnih i poluskeletnih grana na jednu bočnu granu i letorast uz obaveznu izolaciju vrhova tj. proređivanja letorasta pri vrhu grana“, kaže Žikić.

I višnje se moraju orezati. Kod sorti višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, duže grančice od 50 centimetara nose sa strane i vegetativne i generativne pupoljke koji su retko raspoređeni na njoj, letorasti manji od 30 centimetara nose sa strane samo cvetne pupoljke a umereno razvijeni letorasti dužine 35 – 50 centimetara nose sa strane generativne pupoljke koji su češće raspoređeni i na vrhu vegetativni pupoljak, istakao je Mihajlo Žikić stručni savetnik „Agroznanja“.

„Najkvalitetniji rod donose umereno bujni letorasti. Mada se višnja kao voćna vrsta veoma retko reže detaljno, osim što se izbacuju polomljene i suve grane, u savremenim intenzivnim zasadima za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna rezidba. Održavanje vitalnosti rodnog drveta u donjem delu krune se postiže skraćivanjem primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu ili rodni letorast. Sorte višnje uspravnih grana pretežno rađaju na majskim kiticama. Sorte višnje kao što su oblačinska, neki tipovi maraske, keleris – 16 rod nose kako na jednogodišnjem rodnom drvetu tako i na kratkom rodnom drvetu“, kaže Žikić.

Ove sorte obrazuju veliki broj rodnih grančica na svim delovima primarnih i sekundarnih grana. Rezidbom treba smanjiti preteranu rodnost i ostavljati što veći broj umereno bujnih letorasta koji daju najkvalitetnije plodove, ali potencirati i kratko rodno drvo koje daje tkaođe značajnije prinose, objašnjava Žikić.

Ukoliko se breskva ne bi rezala, životni vek breskve bio bi izuzetno kratak, a rod bi se svake godine premeštao ka spoljnim delovima krune. Rezidba breskve se u našim krajevima izvodi neposredno pre početka cvetanja breskve, a rezidba u februaru može znatno da umanji prinos.

„Ukoliko je vršni rast slab, skeletne grane se prevode na bočni letorast. Ako nije bilo izmrzavanja, za rod se ostavljaju mešovite rodne grančice, umereno bujne, dužine do 50 centimetara, sa dosta cvetnih pupoljaka. Najbolje je mešovite grančice ostavljati na svogodišnjoj grani ili na starijim granama, ako su dobro osvetljene. Majske kitice, cvetne grančice i prevremene grančice ostavljaju se samo u slučaju ako je bilo zimskog izmrzavanja pupoljaka i kada sorte imaju osetljive pupoljke na niske zimske temperature“, objašnjava Žikić.

Među stručnjacima i proizvođačima često su podeljena mišljenja da li kajsiju rezati ili ne.
Količina odbačenih grana prilikom rezidbe kajsije ne bi trebala da bude preko 15%. Cilj ovakve rezidbe kajsije jeste podmlađivanje rodne površine krune i prosvetljavanje krune.

„Osim zimske rezidbe rezidba se kod kajsije preporučuje još u dva navrata. Letnja rezidba se kod kajsije izvodi ukrajem maja ili u prvoj dekadi juna, što zavisi od kretanja vegetacije u toj godine, klimatskih prilika, sorte i podloge. Ovom letnjom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3 – 7 dana“, rekao je Žikić.

Treća rezidba kajsije (tzv. rezidba posle berbe) izvodi se obično u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta. Treba napomenuti da posle svake rezidbe treba izvršiti zaštitu kako bi se sprečile infekcije na rezidbom stvorenim ranama, podseća Mihajlo Žikić dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva.

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Reklama -   radenković    

Preporuka: