Prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku na teritoriji Grada Zaječara bilo je 10.712 zaposlenih, od toga 8.498 radi kod pravnih lica – u preduzećima i ustanovama, dok je ostatak od 2.214 bio uposlen kod preduzetnika. Zaječarci su u novembru zarađivali prosečno 37.810 dinara, što je 85,6 odsto u odnosu na prosek zarada u Srbiji. Od početka godine do kraja novembra taj prosek je nešto veći za nekih hiljadu dinara, u odnosu na prosek Srbije za tih 11 meseci.
O tome kako i koliko se teško živi u Timočkoj krajini za list ,,Timok’’ govorio je načelnik odeljenja Republičkog zavoda za statistiku u Zaječaru Milan Jelenković.
-Republički zavod za statistiku desetak godina kontinuirano sprovodi jednu anketu o potrošnji domaćinstava gde se o strukturi i raspoloživim sredstvima domaćinstava i o utrošku tih sredstava, tačnije o tome kuda ta sredstva odlaze. Poslednji podaci odnose se na treći kvartal ove godine i prema njima u Republici Srbiji ukupno raspoloživa sredstva po domaćinstvu iznose 58.331 dinar. U regionu južne i istočne Srbije raspoloživa sredstva po domaćinstvu su nešto niža 55.280 dinara.
Od tih 55.280 dinara na nivou domaćinstva novčani prihodi čine 51.638, a prihodi u naturi 3.632 dinara. Prihodi u naturi inače obuhvataju prihode koji se tiču naturalne potrošnje poljoprivrednih domaćinstava i sporadično se tu pojavljuje i zarada u naturi.
-U južnoj i istočnoj Srbiji ti prihodi u naturi su viši od republičkog proseka i iznose 6,6 odsto ukupnih raspoloživih sredstava, dok ostatak od 93 odsto čine prihodi u novcu, pre svega od zarada 41 i penzija oko 32 odsto, kaže Jelenković.
Kada je reč o utrošku tih raspoloživih sredstava domaćinstava poznato je da se gotovo najviše troši za ishranu, a to je 38 odsto na Timočkom području. Sledeći po rangu su troškovi stanovanja – 15,4 odsto, dok su ostali dosta niži, poput transportnih troškova.
-Značajno je napomenuti da su troškovi transporta u regionu južne i istočne Srbije 7,7 odsto ukupnih troškova, dok je na nivou Srbije to 10,7 odsto, što znači da smo mi mnogo manje mobilni. Ova tri troška čine najveći deo utroška sredstava u domaćinstvu.
Što se tiče kupovne moći stanovništa Ministarstvo trgovine propisuje prosečnu i minimalnu potrošačku korpu čije su vrednosti 67.481 dinar i 35.248 dinara za minimalnu potrošačku korpu.
-Prosečne zarade iz septembra meseca kažu da se od jedne takve zarade, koja je iznosila 43.925 dinara treba da izdvoji četiri petine ili oko 80 odsto za nabavku minimalne potrošačke korpe. Na teritoriji Grada Zaječara u septembru mesecu potrebno je bilo izdvojiti 83 odsto zarade za minimalnu potrošačku korpu, jer je naš prosek zarada bio nešto niži. Inače, u ovom rangiranju nismo najgori, u mnogim gradovima treba izdvojiti mnogo više, kao u Kraljevu, Valjevu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, Subotici… Od jedne prosečne septembarske zarade moglo je da se kupi 322 jestivog ulja ili 598 kilograma šećera, 103 kilograma svinjskog mesa sa kostima, 515 litara mleka…, dodaje Jelenković.
Za škodu Fabiju je bilo potrebno dati 28,2 prosečne plate, za televizor 0,8, za veš mašinu 0,7, za električni štednjak 0,6, za frižider 0,7 prosečnih zarada.
Za pojedine proizvoda treba i dosta raditi, za ulje 33 minuta, za kilogram šećera 16 minuta, za meso sa kostima jedan sat i 43 minuta, za mleko 21 minut, za mašinu za pranje 14 dana 14 sati i 53 minuta, za LCD TV 17 dana, a za škodu Fabiju 17 godina sedam meseci i osam i po dana pod uslovom da se ništa ne troši od tih sredstava.
-U odnosu na druge gradove i u Zaječaru se živi otprilike isto. Živimo kako živimo, shodno našim mogućnostima i potrebama, koje mnogi ne mogu da zadovolje jer ima dosta nezaposlenih. Snalazimo se i premošćavamo od prvog do prvog, ističe Jelenković.
Izvor: radiomagnum.rs
Dodaj komentar