Proteklih devet meseci, na području PU Zaječar dogodilo se oko 240 nezgoda, u kojima je 11 ljudi izgubilo živote. O tome koliko je Zaječar bezbedan, koji su uzroci čestih saobraćajnih nesreća, pa sve do stanja na putevima u toku zimskog perioda, pričali smo sa Igorom Velićem, master inž. saobraćaja i osnivačem i urednikom portala za bezbednost saobraćaja www.sigurnestaze.com.
Intervju vam prenosimo u celosti:
1. Kako biste ocenili bezbednost u Zaječaru, ako je akcenat na drumskom saobraćaju? Zašto?
,,U prethodnih pet godina, od 2016. do 2020. godine, u Zaječaru se dogodilo 690 saobraćajnih nezgoda, u kojima je 28 Zaječaraca izgubilo život, dok је 436 zadobilo lakše ili teže telesne povrede. Proteklih devet meseci, na području PU Zaječar dogodilo se oko 240 nezgoda, u kojima je 11 ljudi izgubilo živote!
Mi se u Zaječaru generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezgoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom. Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…), dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.
U preventivne mere bi spadalo jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenje saobraćajne infrastrukture, unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, razne vrste i vidovi saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, građevinskih i arhitektonskih mera, kao i korišćenje i razvoj novih tehnologija i sistema u procesu unapređenja bezbednosti saobraćaja.
Takođe smatram da nam nedostaju ljudi koji bi bili posvećeni bezbednosti saobraćaja. Tako da je Zaječaru potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni!”
2. Šta mora imati najveći grad Timočke Krajine da bi se nazvao bezbednim?
,,Mali broj gradova u Srbiji ima urađenu Strategiju za bezbednost saobraćaja. Timočka Krajina je po tom pitanju najgora, jer nijedan grad nema urađenu Strategiju, Akcioni plan, Plan održive urbane mobilnosti, Katastar saobraćajne signalizacije itd. To znači da lokalne samouprave uopšte ne rade u smeru strateškog upravljanja bezbednosti saobraćaja.
Kako bi se stanje unapredilo Zaječaru je neophodno: Kadrovsko jačanje GU Zaječar; Stalno stručno usavršavanje zaposlenih u GU Zaječaru, Formiranje stručnog tima za upravljanje bezbednošću saobraćaja; Priprema i usvajanje strateških dokumenata (strategija bezbednosti saobraćaja i akcioni plan bezbednosti saobraćaja) i njihovo dosledno sprovođenje; Dosledno i odgovorno, namensko korišćenje sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje; Organizovanje merenja i snimanja indikatora bezbednosti saobraćaja i drugih obeležja bezbednosti saobraćaja i praćenje stanja na osnovu podataka (bezbednost saobraćaja mora biti zasnovana na podacima); Podsticanje stručnjaka da kritički učestvuju u svim aktivnostima unapređenja bezbednosti saobraćaja; Kontinuirana pomoć i podrška svim lokalnim subjektima bezbednosti saobraćaja; Promocija savremenog koncepta odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja itd.
Takođe, unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora u Zaječaru je nezamislivo bez primene “Humanog inženjeringa”, koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici. Ovaj princip zapravo predstavlja skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike.
Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista, osoba sa invaliditetom…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive. Tako da je potrebno prostor vratiti deci, pesacima, biciklistima, osobama sa invaliditetom, starijim licima i majka sa malom decom.”
3. Iz kojih razloga dolazi do čestog kvara semafora? Ko je odgovoran za to?
,,Uvek je u pitanju ljudski faktor. Znanje, obrazovanje, stručnost i odgovornost lica koja su za to zadužena. Tako da u ovom slučaju lošeg održavanja svetlosne saobraćajne signalizacije odgovornost treba tražiti od donosioca odluka i kreatora sistema u GU Zaječar.
Takođe bi trebalo medijski promovisati savremeni koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Umesto samo pravne odgovornosti, neophodno je pričati o stručnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti. Umesto samo priče o odgovornosti učesnika nezgode, trebalo bi više pričati o odgovornosti kreatora sistema.
Mi u Sigurnim stazama promovišemo ovaj savremeni koncept koji bi trebalo da podstakne brojne subjekte i donosioce odluka da prepoznaju svoju odgovornost i unaprede rad u ovoj oblasti.”
4. Kako komentrišete dve najveće raskrsnice u Zaječaru, koje su konstantno bez semafora?
,,Svaki komentar je suvišan. Očigledno je da kreatore sistema u Gradskoj upravi ovaj problem ne dotiče i da nemaju stručan kadar koji bi ovaj problem mogli da reše, a i po svemu sudeći niko u GU Zaječar nije zainteresovan za problem bezbednosti saobraćaja.”
5. Da li Vam skorašnje saobraćajne nezgode u centru Zaječara govore da naši građani i nisu najsigurniji u prvenstvo prolaza i pravilo desne strane?
,,Prema istraživanjima koja se sprovode u zemljama EU u promeni ponašanja leži najveći potencijal uticaja na bezbednost saobraćaja. Ovaj potencijal se procenjuje na 20% do 40%, ali u našim uslovima on je još veći. U skladu sa tim neophodno je da svaka lokalna zajednica preduzme aktivnosti saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja u skladu sa svojim mogućnostima.
Nažalost, u Republici Srbiji je u poslednjih 30 godina udeo saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u nastavnim planovima i programima gotovo marginalizovan.
Sa druge strane problem je ne samo u nedostatku obrazovanja već i u takozvanoj saobraćajnoj kulturi, toleranciji, razumevanju, uvažavanju, koja baš i nije odlika prosečnog srpskog vozača. Kulturan učesnik u saobraćaju odlikuje se smirenošću, poštovanjem saobraćajnih pravila i propisa i lično je odgovoran za sve svoje postupke tokom upravljanja motornim vozilom.
Svakodnevno se suočavamo se sa činjenicom da čovek pravi greške u saobraćaju. Zato je potrebno projektovati sistem koji će greške ispravljati. Uspeh u bezbednosti saobraćaja će zavisiti od toga koliko će društvo biti spremno da proširi krug odgovornih za saobraćajne nezgode.”
6. U kojoj meri zima kao godišnje doba narušava bezbednost drumskog saobraćaja, koje je i trenutno narušeno neispravnim semaforima?
,,Nepovoljne vremenske prilike (kiša, sneg, magla, led itd.), zahtevaju veću opreznost za volanom i tehnički ispravno vozilo. Оdnosno vozilo pripremljeno za zimske uslove vožnje.
Prilikom vožnje u zimskim uslovima, neophodno je prilagoditi brzinu kako biste obezbedili više vremena za reakciju i zaustavljanje ukoliko dođe do nepredviđenih situacija na putu.
Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.
Ako uzmemo da se krećemo brzinom od 50km/h za jednu sekundu naše vozilo prelazi 14m. Istraživanja pokazuju da je prosečno vreme reagovanja vozača od 0,8 do 1,2 sekundi. To je najidealniji slučaj, koji uključuje da je vozač psihofizički sposoban, da je koncentrisan na vožnju, nije umoran i pod dejstvom alkohola, ne koristi mobilni telefon, nije bolestan itd. Drugim rečima, pri brzini od 50km/h sve što bi nam izletelo u prvih 14m (dete, životanja, da auto ispred nas naglo zakoči itd.) udaramo ovom brzinom.
U mnogim situacijama, upravo ta jedna sekunda je dovoljna ukoliko vozite pažljivo i koncentrisano i primetite potencijalne opasnosti ili greške drugih vozača.
Dužina puta kočenja zavisi od: brzine kretanja vozila, vrste i stanja pneumatika, tehničke ispravnosti vozila, opterećenja vozila, od stanja kolovoza (suv, mokar, klizav).
Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije
Zbog svega navedenog je bitno da poštujemo ograničenje brzine i da svoju brzinu prilagodimo celokupnom saobraćajnom sistemu. Ne znači da ćemo mi napraviti neki propust ili grešku, iako svi pravimo namerne i nenamerne greške u saobraćaju. Ali da bi se te greške ispravile bitno je da prilagodimo brzinu”, zaključio je Velić.
Dodaj komentar