Pepeo dobijen sagorevanjem drveta se od davnina koristi za povećanje plodnosti zemljišta. Pepeo je neorgansko đubrivo nastalo sagorevanjem organske materije U novom veku se koristi kao glavna sirovina za dobijanje mineralnih đubriva, sve do momenta kada su patentirane nove i jeftinije metode za njegovo dobijanje, koje se koriste i u današnje vreme.
Pepeo se koristi se u baštama za obogaćivanje zemljišta, kao dodatak kompostu, protiv lukove muve ili protiv puževa, izvor je kalcijuma, kalijuma i mikroelemenata za baštu i smanjuje kiselost sredine, kaže Slavica Kodžopeljić, dipl.inženjer ratarstva u PSSS “Agroznanje” Zaječar.
“Prevelike količine pepela dovode do alkalnosti. Gorenjem drveta dobija se oko 6-10% pepela u proseku. Pepeo dobijen od grana i korenja je bogatiji u elementima. Kora ima puno više koncentracije Ca, Al, Mn i S. Koncentracije Ca, Mg i Fe u lišću rastu sa starenjem lista. Pepeo od drveta sadrži oko 3% kalijuma koji je glavni nutritijent povezan sa cvetanjem i plodonošenjem”, kaže Kodžopeljić.
Ipak, prema njenim rečima nivo kalijuma će zavisiti od starosti drveta koje je paljeno, mlado drvo kao i reznice ostale nakon orezivanja imaće veći sadržaj kalijuma od starih grana.
“Pepeo nastao od različitih vrsta drveta pokazuje različita svojstva. Tvrde vrste drveća, kao što je hrast, daju više pepela po jedinici upotrebljenog drveta i više hraniva nego meke vrste drveta, takođe sadrže više fosfora i kalijuma ali mnogo manje kalcijuma. Pepeo od bukve i graba ima sadržaj oko 10-15% kalijuma i 5-10% fosfora. Pepeo dobijen sagorevanjem treseta i kamenog uglja sadrži samo 1-2% kalijuma i fosfora te neznatne količine kreča pa nije preporučljiv kao đubrivo”, kaže Kodžopeljić.
Ona dodaje da pepeo dobijen od briketa uglja, takođe nije preporučljiv za poboljšavanje zemljišta jer se u njegovoj proizvodnji koriste štetne materije kao petrolej, parafin, boraks, sumpor-oksid, natrijum nitrat.
“Mora se voditi računa da primenom većih količina pepela ne bi doveli do teško popravljive alkalnosti poljoprivrednog zemljhišta. Najbolje je prethodno dati zemljište na agrohemijsku analizu. Na zemljištu gde se planira sadnja krompira ne treba koristiti pepeo jer bazni uslovi podstiču pojavu krastavosti kod krompira. Pepeo se može razbacati tokom ranog proleća dok vegetacija nije počela pre sadnje, jer može da izazove kratkotrajnu baznost koja utiče na rast biljke”. kaže Kodžopeljić.
Stručnjaci navode da pepeo ponekad može upiti pesticide pa se zaštitna sredstva mogu primeniti najmanje 3-5 dana pre upotrebe pepela. Za posipanje pepela potrebno je izabrati dan bez vetra. Kod rukovanja pepelom treba voditi računa o zdravlju, udisanje čestica pepela i kontakt sa kožom mogu dovesti do neželjenih posledica.
Preporučljivo je nositi masku, naočare, rukavice i držati delove tela pokrivene prilikom upotrebe pepela, a po završetku dobro se oprati.
Sveži pepeo može sadržati vrući ugalj pa predstavlja opasnost od požara. Ne treba koristiti pepeo od paljenja ostalog otpada, kartona, uglja ili lakiranog i obojenog drveta, može sadržati otrovne i štetne komponente za biljke.
Savet:
Pepeo se u zemlju unosi u jesen ili rano proleće, u vidu sejanja kroz red voćaka (u pojasu od po 25 cm sa obe strane stabla biljke), a zatim se zakopa frezom ili ručno. Važno je napomenuti da se pepeo, kao ni stajsko đubrivo ne stavljaju uz stabljiku biljke, već isključivo u pojasu od 25 cm, da bi ga biljka nakon zakopavanja lakše i potpuno usvojila.
Dodaj komentar