Otvoreno pismo iz Zaječara: Kako vam sad nije jasno zašto svi beže u BG?

Nikola Ristić je Zaječarac, student Fakulteta političkih nauka i bivši učenik Gimnazije Zaječar. Zabolelo ga je to što o njegovom gradu ljudi imaju ružno mišljenje i odlučio je da napiše otvoreno pismo redakciji “24 sata” i pokaže da njegov grad ima čime da se pohvali. Njegove reči prenosimo u celosti.

U poslednje vreme je počelo jako da me nervira da kada se upoznam s nekim i kažem da sam iz Zaječara, jer prve asocijacije ljudi na moj rodni grad budu uglavnom negativne. To me i ne čudi jer se Zaječar u medijima pojavlje uglavnom u kontekstu crne hronike i sumorne statistike. Svakako, smatram da on to ne zaslužuje.

Postoji niz jako značajnih događaja u Zaječaru kojima bi trebalo posvetiti bar upola pažnje koja se posvećuje onim tužnim vestima. Ove godine je zaječarska Gitarijada proslavila svoje 50. izdanje, a zaječarska gimnazija ove školske godine proslavlja svoj 180. rođendan, što je svrstava u grupu najstarijih gimnazija u Srbiji! Treba li da napomenem da se u Zaječaru održava i značajni pozorišni festival Dani Zorana Radimilovića koji je poneo ime po ovom Zaječarcu? Tu je i Festival mladih pesnika koji je prošle godine proslavio jubilarno 30. izdanje. Priznaćete da je to za jedan mali grad na istoku Srbije, do koga ne možete stići slučajno, već svoje putovanje do njega morate da isplanirate, zaista impozantno.

Možda bismo svi mi, građani Srbije, ne samo Zaječarci, mogli da budemo ponosni na ove jubileje. Kada bismo više govorili o njima, a ne o negativnim događajima kojima smo svakodnevno obasipani, verujem da bismo lakše našli lek i za nevolje koje nas okružuju. Ne možemo od drugih očekivati poštovanje, ako ne radimo na samopoštovanju i isticanju onoga što je značajno i jedinstveno za nas. Jedan moj prijatelj je to savršeno objasnio – Ne stidim se ja toga što sam Srbin, ja se stidim toga šta je Srbin postao i ne pristajem na to.

Ne stidim se gimnazije od 180 godina, već bednika kojima činjenica njenog postojanja ne znaci ništa. Sve dok ne krenemo da insistiramo na izuzetnosti – tavorićemo u mestu. Sve dok ne poštujemo sebe – neće nas poštovati drugi. Ljudi će odlaziti iz malih gradova u Beograd, a iz Beograda u inostranstvo. Naš mali grad zaslužuje bolji tretman. Zašto ne bismo pričali o ovim temama? Zašto pisanjem o njima ne krenemo da gradimo jednu bolju i lepšu Srbiju?