Komad “I konje ubijaju, zar ne?” koji je zaječarska publika videla treće večeri na 25. Danima “Zorana Radmilovića” pobednik je Konkursa za mlade pozorišne stvaraoce koji je prvi put otvoren u „Madlenianumu“ u februaru 2014. godine. Sam Konkurs je naišao na mnogo odobravanja kulturne javnosti i na veliki odaziv umetnika. Priča o plesnom maratonu i delo „I konje ubijaju, zar ne?“ koje je predložila autorska ekipa predvođena dramaturgom Milicom Konstantinović, rediteljem Borisom Todorovićem i koreografom Milošem Sofrenovićem, pokazala se kao ideja koja pruža najviše potencijala za uzbudljiv i dobar pozorišni događaj. Što je ove večeri i potvrđeno. Malo je reći da je publika uživala u ovoj dramsko-plesnoj predstavi pa je dugotrajnim aplauzom i ovacijama pozdravila glumce.
Devet glumaca, devet bravura i svaka podjednako zaslužna za prestistižnu nagradu “Zoranov brk”. Žiri nije imao ni malo lak posao. U slavu pozorišta i u slavu glumačke veštine. U galeriji dobrih tumačenja (Violeta Goldman, Andrija Daničić, Stevan Piale, Lidija Cvetić, Miloš Milić, Maja Lukić, Radomir Nikolić, Saša Joksimović i Dragica Ristanović) Zoranov brk otišao u ruke briljantne Violete Goldman.
Sudeći po aplauzu posle dodele, po oceni publike, zasluženo.
Roman Horasa Mekoja, smešten u vreme Velike depresije u Sjedinjenim Američkim Državama, atmosferom, radnjom i idejom odražava izvitoperenje socijalne svesti, kako u Americi zahvaćenoj ekonomskom (ali i duhovnom, kolektivnom i individualnom) krizom, tako i u predratnoj Evropi čije su se društvene, ekonomske i umetničke prilike reperkutovale i na američko podneblje.
Dramaturg Milica Konstantinović je izabrala ovaj svakako najpopularniji roman Horasa Mekoja jer korespondira sa aktuelnim trenutkom, ne samo zbog kulturnog nihilizma u kome funkcionišu medijske pojave poput rijalitija, nego i zbog generalne krize individulnog i kolektivnog sistema vrednosti kao što su pojačane potrebe za kratkotrajnom slavom i ubrzanim bogaćenjem po cenu rušenja granica pristojnosti i čovečnosti.
Tumačenjem nekoliko ključnih karaktera iz romana, glumci ove predstave vode publiku kroz sećanje Roberta Sajvertina na nehumano takmičenje izdržljivosti u plesu u kome je on učestvovao zbog malo sendviča i bedne novčane nadoknade. Predstava dočarava svet izokrenutih moralnih normi, izvrnut poput čarape.
Radeći na predstavi, reditelj Boris Todorović je iz polazišne egzistencijalne priče o iscrpljujućem maratonu u kome učestvuju stotine parova, opisane u romanu Horasa Mekoja, došao do koreo-eseja o dehumanizaciji društva. Vreme u predstavi je namerno ostavljeno u epohi u kojoj je smeštena i radnja romana, kako bi se istakla neprolaznost teme želje za životom. U vreme krize s početka prošlog veka, to čak nije bila ni želja za boljim životom, već za osnovnim ljudskim potrebama.
Delo je prilagođeno našem trenutku življenja u formalnom smislu i te sadržajne paralele vrlo je lako primetiti. Podudarnosti su jasne. Priča je prilagođena modernoj atmosferi u kojoj imamo više identiteta, pa se oni postepeno lome. Ono što je publici bilo posebno interesantno jeste što glumci na sceni mogu da izađu iz likova koje igraju i da postanu ono što jesu. Tu imamo lomljenje i prikazivanje onoga što danas donosi „Fejsbuk”, „Instagram”, jer danas imate, zapravo, više identiteta. Kao osoba koja boravi u kući sa svojom porodicom, kao osoba koja radi i ima karijeru, i ona koja na „Fejsbuku” ima urađen profil.
Pre početka predstave, u okviru pratećeg programa održana je promocija izdanja Sterijinog pozorja u foajeu pozorišta. Na promociji su govorili teatrolog dr Miroslav-Miki Radonjić i teatrolog Goran Ibrajter, urednik festivalskog centra. Dr Miroslav – Miki Radonjić, director Sterijinog pozorja je tom prilikom izrazio želju za obnovu saradnje Sterijinog pozorja i zaječarskog teatra.
Četvrte večeri 25. Dana “Zorana Radmilovića” u Zaječaru na programu je predstava “JEDAN DZEKSON VIŠKA”, koju je po tekstu Artura Nufielda u Dramskom teatru “Račo Stojanov” Gabrovo (Bugarska) režirala Nevena Miteva.
Napomena: Ovaj medijski sadržaj realizuje se u okviru projekta „Mladi su budućnost – Zaječar moj dom“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
