U ranijim izdanjima pisali smo o stavovima studenata iz Zaječara, koji uglavnom nakon završenog školovanja ne žele da se vrate u rodni grad iz različitih razloga, a u najnovijem izdanju donosimo vam priču sa mladim Zaječarcima koji su ipak odlučili da u svom gradu ostanu, ali imaju brojne primedbe na društveni život u našem gradu, koji ocenjuju kao vrlo siromašan.
Razgovor sa našim bazirali smo na pitanju na koj način zadovoljavaju potrebu za društvenim životom, a odgovori koje smo dobili bili su vrlo slični, dok se na momente mogao steći i utisak da nam je za ovu temu bio dovoljan samo jedan sagovornik zbog jednoličnosti problema u kojim se omladina nalazi.
“Glavni problem je u suštini jednostavan. Prosto nema dovoljno sadržaja, a onaj koji postoji je svuda isti. Imamo jedno jedino mesto gde se održavaju rok koncerti, jednu diskoteku koja zbog epidemije ne radi i na to se svodi celokupni noćni život našeg grada. Najinteresantnije što možete da radite osim izlaska u kafanu je igranje bilijara, pikada ili stonog fudbala, što je, složićete se, apsolutno premalo. Zaječar nije tako mali grad, nema tako malo omladine da bi sadržaj bio tako siromašan i jednoličan”, istakao je Marko.
Aleksandar, koji je u svom gradu ostao pre svega iz ljubavi prema rodnom mestu, u potpunosti se složio sa našim prvim sagovornikom u oceni da Zaječar u ovom trenutku mladima nudi premalo.
“Glavna zanimacija ovde je okupljanje po kućama, igranje video igara u društvu ili pivo s drugarima u prirodi tokom leta, ali vremenom i to dosadi, prosto je previše jednolično i osećate se kao da ste konstantno u nekoj rutini, što je prilično nekvalitetno i vremenom postane i frustrirajuće za mladu osobu. Znate, Zaječar je prilično miran grad i verujem da to pogoduje ljudima u nekim poznijim godinama, kada već zasnujete porodicu i živite mirnijim životom, više vremena provodite kod kuće i bitnije vam je bezbrižno odrastanje dece. Ipak, ne razumem zašto ne bi mogao da bude i po meri mladih, da i oni imaju priliku za kvalitetnije druženje, a samim tim i kvalitetniji život”, rekao je Aleksandar.
Mišljenje Milice, naše treće sagovornice, nije se mnogo razlikovalo.
“Dok ste u srednjoj školi nekako vam bude zanimljivo da izlazite i ne primećujete da je sve što radite uglavnom isto, valjda jer se tada prvi put srećete s nekim izlascima pa vam je to novo. Kasnije, kada se već zaposlite i znate da nemate priliku da tokom vikenda radite nešto novo, nešto zanimljivije, što nije ono što ste već hiljadu puta radili, osetite se prilično loše jer spoznajete činjenicu da ste ostankom u Zaječaru osuđeni na život kojim retko koji mlad čovek može biti zadovoljan. Mi nemamo čak ni bioskop. To je poražavajuće. Muškarci bar imaju neke turnire u fudbalu, košarci, pa ako volite sport možete bar u tome učestvovati, a šta ćemo sa ženskim polom? Za nas tako nešto jednostavno ne postoji. Da li neko razmišlja o tome? Možemo mi imati bezbroj kafića, kafana, kada svi nude iste stvari”, istakla je Milica.
Jovan je mišljenja da mladi jedino sami sebi mogu da pomognu, jer kako kaže, ovde odavno niko ne planira da unapredi segment društvenog života omladine.
“Smatram da je jedno rešenje da sami pokrećemo određene inicijative, jer je jasno da drugačije neće doći ni do kakvog pomaka. To verovatno i ne bi trebalo da bude baš tako, ali šta je tu je. Delimično smo i sami krivi za situaciju u kojoj se nalazimo, jer smo malo lenji i mislim da i među nama fali malo elana i ideja, ali s druge strane deluje da ni grad nije previše zainteresovan za naše potrebe. Znamo da smo grad penzionera, ali postojimo i mi, pobeći će i oni koji su želeli da ostanu”, rekao je on.
U samom glasu naših sagovornika osećalo se određeno nezadovoljstvo po pitanju društvenog života u gradu, pa iako su i sami svesni činjenice da su negde i sami odgovorni za takvo stanje i da moraju biti malo aktivniji po pitanju projekata i inicijativa, najviše ih boli što se ne nazire da će grad nešto učiniti po tom pitanju.
Jedna od stvari koja bi mogla da osveži trenutno stanje mogla bi da bude najavljena izgradnja karting staze, koja bi ponudila zaista nešto novo i jednu aktivnost koja bi mogla da mladima privuče pažnju, a videćemo da li će do toga zaista doći i kada.
Do tada, kako je jedan od naših sagovornika rekao, mladi su osuđeni sami na sebe i na pokretanje inicijativa koje bi mogle da donesu promenu i na neki način obogate taj sadržaj koji je njima namenjen.
Dodaj komentar