Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Rođenje Presvete Bogorodice, praznik poznat kao Mala Gospojina.
Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru. Praznik je označen crvenim slovom i slavi se 21. septembra.
Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija i spada u jedan od najvećih zavetnih praznika.
Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Oni su molili Boga da im podari dete. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.
Ovaj praznik slavi se uz mnoge običaje, uglavnom posvećene rađanju. U većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.
Prema verovanjima, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.
Prema predanju, ako je na ovaj praznik vedro, biće sunčano i tokom jeseni, ali i zime.
Kao i na Veliku Gospojinu, prema verovanju, žene ne bi trebalo da obavljaju poslove u kući i oko nje. Takođe, nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad.
