Obrada zemljišta za setvu pšenice je dosta složen i težak posao. Kod pšenice razlikujemo osnovnu i predsetvenu (dopunsku) obradu zemljišta. Predusevi imaju značajan uticaj na vreme izvođenja i kvalitet osnovne obrade zemljišta za pšenicu.
Predusev pšenica ili neko drugo strno žito – prva operacija koju treba uraditi odmah nakon žetve je zaoravanje strništa na 10-15 cm dubine. Ovo se čini iz više razloga: da bi se žetveni ostaci uneli u zemljište i tako se zemljište dodatno obogatilo njihovom mineralizacijom, da bi se uništili iznikli korovi i isprovocirali novi korovi da niknu kako bi se uništili dubokom obradom ili totalnim herbicidima, da bi se sačuvala zemljišna vlaga. Ova obrada može da se izvede plugovima, teškim tanjiračama ili diskosnim oruđima. Brazda treba da je prevrnuta i usitnjena. Obradu teškim tanjiračama treba izbegavati ako se na njivi pretežno nalaze korovi koji se razmnožavaju iz rizoma, jer se oni na taj način dodatno šire i razmnožavaju. Ako se ovo zaoravanje izvodi na suvom zemljištu mogu se koristiti i uređaji za razbijanje grudvi tj. diskosni plugovi. Ukoliko se ova operacija kvalitetno odradi izvođenje duboke obrade na dubinu 25-35 cm biće olakšano, a sama obrada biće kvalitetnija. Duboka obrada se vrši u jesen 5-10 dana pre predsetvene pripreme zemljišta. Pšenicu ne treba gajiti u monokulturi, a treba izbegavati i njeno gajenje posle drugih strnih žita zbog pojave bolesti i štetočina i osiromašivanja zemljišta. Toleratno je gajenje u monokulturi ali samo naredne godine i to ako se ne seje ista sorta.
Predusev kukuruz – rani hibridi, merkantilni kukuruz i silažni kukuruz su dobri preusevi za pšenicu, jer napuštaju njivu tokom septembra meseca pa ostaje dovoljno vremena za kvalitetnu obradu zemljišta, dok su srednjestasni hibridi slabiji predusevi za pšenicu a kasni hibridi su loši predusevi za pšenicu jer nema dovoljno vremena za kvalitetnu obradu zemljišta i gubi se optimalni rok za setvu pa se pšenica seje kasnije (do 15.novembra) što znatno utiče na smanjenje prinosa. Ako je kukuruz predusev prvo se pristupa tarupiranju žetvenih ostataka, zatim se dubokom obradom koja se izvodi na dubini od 30-35 cm (7-10 dana pre predsetvene obrade) ti ostaci zajedno sa izniklim korovima unesu u zemljište.
Suncokret kao predusev – dobar predusev za pšenicu jer rano napušta njivu. Ako je suncokret predusev, prvo treba pristupiti sitnjenju žetvenih ostataka koje se vrši tanjiračama, zatim se ore na punu dubinu 7-10 dana pre predsetvene pripreme zemljišta.
Leguminoze i veštačke livade kao predusev – ako su ove biljke predusev osnovna obrada se vrši u dve faze. Prva faza predstavlja plitko oranje kako bi se žetveni ostaci uneli u zemljište i kako bi se zemljište rastvorilo i smekšalo. Druga faza prestavlja oranje na punu dubinu nedelju dana pre predsetvene obrade.
Kada govorimo o dubini osnovne obrade za pšenicu onda treba reći i to da je ona uglavnom od 25 do 35cm i da isključivo zavisi od vrste zemljišta i agroekoloških uslova u kojima se ta njiva nalazi. Na lakšim zemljištima ore se pliće a na težim dublje. Ukoliko nam se njiva nalazi u području koje je pretežno sušno treba orati dublje kako bi se nakupila i sačuvala vlaga, a ako se nalazi u kišnom području treba orati pliće.
Predsetvena obrada – predsetvena obrada zemljišta je jako značajna jer se izvodi najčešće u sušnom periodu godine (početak jeseni) i treba da se obezbedi sitan, rastresit površinski sloj zemljišta koji omogućava kvalitetnu setvu, ravnomerno klijanje i nicanje i pravilan razvoj biljaka. Zavisno od kvaliteta osnovne obrade zemljišta može se izvoditi setvospremačima, tanjiračama, drljačama ili rotofrezama. Najčešće se izvodi 2-3 dana pred samu setvu pšenice.
U sadašnjim nepovoljnim klimatskim uslovima pripreme zemljišta za jesenju setvu kada je vlaga u zemljištu na dubinu od 30cm ispod 60% poljskog vodnog kapaciteta a tepmperatura vazduha neubičajeno visoka za ovo doba godine, primenjuje se redukovana obrada zemljišta.
Primenom ove obrade zemljišta smanjuje se dubina oranja, broj prelaza preko iste površine zemljišta, bolja kontrola erozije zemljišta, bolje čuvanje zemljišne vlage, a postižu se uštede u energiji i radnoj snazi.
U ovom periodu problem je spaljivanje žetvenih ostataka koje je štetno za poljoprivredu i ekologiju i Zakonom je zabranjeno i kažnjivo. Spaljivanje strništa izuzetno je štetno za zemljište i poljoprivredu, ovim činom osiromašuje se zemljište, a i izuzetno je opasno zbog mogućnosti izazivanja požara. S agronomskog stanovišta nanosi se velika šteta sa dugotrajnim posledicama posebno ako se izvodi svake godine. Spaljivanjem strništa razvijaju se visoke temperature koje ubijaju korisne mikroorganizme, gubi se značajna količina organske materije, sav azot i ubrzava se opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Takođe, zagađuje se atmosfera, remeti biološka ravnoteža a time destabilizuje agroekosistem. Spaljivanje žetvenih ostataka je zakonom zabranjeno i kažnjivo.
Autor: Slavica Kodžopeljić, dipl. inž. ratarstva, PSSS Zaječar Agroznanje doo Zaječar
Dodaj komentar