Društvo

KULTNA MESTA BEZ SEPAREA I STATUSNIH RAZLIKA: Takvog Zaječara više nema!

Ona je uvek bila otvorena za sve. U njoj nije bilo separea, ni statusnih razlika. Za njenim stolom rušile su se vlasti, stvarale države, lečili ljubavni jadi, donosili zakoni, pisali tekstovi…

Hajduk Veljka, Zelengoru, Pivnicu, Kosovo, Šumadiju…sve ih povezuje jedan isti pojam..kafana….kultno zaječarsko mesto na kome su se istovremeno okupljali ljudi različitih profesija.

I dok su tu nekada lekari, profesori, trgovci, pisci, zanatlije,bez statusnih razlika i prethodne rezervacije  razmenjivali iskustva i vodili razgovore….njihove fazade danas su oronule, a drvena vrata okovana su u katance.

zelengora

I tek pokoja od tih starih boemskih kafana poput zaječarske „Koštane“, u pokušaju da preživi – žustro se protivi  brzom protoku vremena koje nam nameće moderno društvo. I uspeva, ali samo donekle…

koštana kafana

Stolovi takvih kultnih kafana, za koje su nekada sedeli čuveni Zoran Radmilović i njemu slični boemi, mesta su na koje ste mogli sedeti i ako u džepu nemate prebijene pare, znajući da će se sigurno naći neko ko će vikati turu celoj kafani. Muzičari su tu znali  kada da vam zasviraju na uvce, a konobari nepogrešivo znali koje je vaše piće i donoslili su vam ga i pre nego da ga naručite.

A danas, nekako se čini, da se taj boemski duh izgubio!

h veljkov konak

U godini preduzetništva više je zatvorenih nego otvorenih lokalnih ugostiteljskih objekata. Preživeo je svaki četvrti kafić i svaki treći restoran, pokazuju podaci APR.

I bez obzira na to, što kada odluče da se otisnu u preduzetničke vode, građani najčešće otvaraju kafiće i restorane...upravo takve delatnosti danas se i najviše gase.

A na mestu starih, kultnih kafana, nalaze se neki drugi objekti čiji je „rok trajanja“ pod znakom pitanja.

17440295_10212643701796340_1184720725_n

Mnogo je, čini se, onih koji pokušavaju da od svojih ugostiteljskih objekata naprave kafanu po “srpskim merilima”. Opreme je drvenim stolicama, stolove prekriju plavim ili crvenim čaršavima “na kvadratiće”, ispoštuju i dva vrlo važna pravila – da nema separea ni podijuma za muziku, jer muzičari se ne odvajaju od gostiju.

Njihov objekat, ipak, nikada ne postane kafana. Jer, ti ugostitelji nisu shvatili da nameštaj jeste sastavni deo kafane, ali ne i presudni.

Ono što nedostaje je – duša!

 

Dodaj komentar