Ima li nade za Zaječar: Sve manje ljudi, sve više praznih lokala

Poznato je da Srbija svake godine zbog negativne stope nataliteta izgubi oko 40.000 stanovnika, dakle jedan grad veličine Zaječara. Prema nekim procenama do 2060. godine u našoj zemlji biće smanjena populacija za čak trećinu od današnjeg broja stanovnika, odnosno oko 2 miliona stanovnika manje. Prema nezvaničnim podacima, Srbija je trenutno šesta u Evropi po starosti stanovništva, a Zaječar po brzini odumiranja ubedljivo prednjači među srpskim gradovima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna starost građana Zaječara je 46 godina, a na području grada živi oko 13.000 penzionera. Prema nezvaničnim procenama u odnosu na poslednji popis iz 2011. godine broj stanovnika smanjen je za nekoliko hiljada, a demografska slika je izuzetno loša, jer već godinama unazad na troje umrlih ljudi rodi se tek jedna beba. Izuzetan problem predstavljaju i migracije, odnosno konstantno iseljavanje pretežno mladih zaječaraca u inostrane zemlje.

Aktuelni podaci Matične službe u Zaječaru su da je ove godine, zaključno sa 31. decembrom 2019. godine bilo  355 novorođenih i 983 preminulih. Sumornu demokratsku sliku gde se tri puta manje beba rodi, nego što ljudi premine Zaječar beleži godinama unazad, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poslednji put prirodni priraštaj  u Srbiji i Toimočkoj krajini bio je pozitivan 1991. godine.

FOTO: Zaječar online

Umiranje privrede i preduzetništva

Sumorna slika praznih lokala, prema rečima Zaječaraca odraz je stanja u kakvom se grad već duže vreme nalazi. Oko 100-ak zatvorenih radnji u četiri glavne gradske ulice (Svetozara Markovića, Ljube Nešića, Nikole Pašića i Hajduk Veljkovoj) svedoči o trendu laganog odumiranja preduzetništva u Zaječaru, o čemu svedoče i podaci Agencije za privredne registre zabeleženi u proteklih nekoliko godina godina.

Od 2012. godine do danas broj radnji obrisanih iz registra veći je od broja osnovanih, a najveći broj zatvorenih radnji zabeležen je 2013. godine kada je otvoreno 170, a zatvoreno preko 320 radnji.

Prilikom anketiranja Zaječaraca svi su bili složni u jednom: Preduzetništvo u gradu propada, jer ljudi ili umiru ili odlaze trbuhom za kruhom.

„U Zaječaru se u poslednje vreme otvaraju jedino apoteke, kockarnice ili prodavnice polovne robe. To vam govori ko u gradu jedino živi, stari i siromašni ljudi i probisveti“, kaže Miško Stojanović.

Ima i onih koji misle da je otvaranje velikog tržnog centra uslovilo „umiranje“ malih lokalnih preduzetnika.

„Od otvaranja Capitol parka ljudi više ne kupuju u malim lokalnim radnjama robu domaćeg porekla. Svi su se pomamili za jeftine, a navodno „brendirane“ stvari. Zato i doživljavamo da se u gradu sve više zatvaraju radnje, a praznih lokala imamo sve više. Tuđe negujemo, a naše uništavamo. Nismo bolje ni zaslužili“, kaže Anka Ivanović.

Da je osim preduzetničke i privredna aktivnost u Zaječaru zamrla dokazuje i podatak da je 1989. godine na teritoriji grada u industriji bilo zaposleno oko 15 hiljada radnika, a da ih je 2018. bilo čak 13. puta manje.

Dolaskom i otvaranjem fabrike koja će možda zaposliti oko 2000 ljudi privredna slika Zaječara biće za nijansu povoljnija, ali ni približno dobra kao pre 30 godina.

Hoće li se Zaječar ikada privredno oporaviti i biti grad dostojan življenja, ili će i nadalje ostati upamćen kao „srpski Sibir“, odnosno kao grad u koji se dolazi i živi kao po kazni?!