Kultura

Festival malih pozorišnih formi: Najbolja predstava po izboru žirija „Nina“, pobednik po glasovima publike „Poslednja šansa“

Stručni žiri 4. Festivala malih pozorišnih formi, u sastavu: Predrag Miletić, predsednik, teatrolog Spasoje Ž. Milovanović, član i glumica Nataša Petrović, član, doneo je jednoglasnu odluku da nagrada za najbolju predstavu na ovogodišnjem Festivalu malih pozorišnih formi ode u ruke Nikoline Vujević, za predstavu „Nina“, dok je po glasovima publike najbolje ostvarenje bilo „Poslednja šansa“ produkcije Favi iz Beograda, u izvođenju Suzane Petričević, po tekstu Mirjane Bobić Mojsilović.

„Nagrada za najbolju predstavu dodeljuje se monodrama  “Nina“ za projekat Nikoline Vujević, koja je svojim raskošnim talentom ispunila prostor publike i prostor scene, poigravajući se ulogama dramskih klasika i odjecima koji oni ostavljaju u savramenom trenutku. U potpunosti je razotkrila nadu koju pozorišna umetnost pružasvakom mladom čoveku na početku  karijere. Sapunim glumačkim kredibilitetom, minuciozno dizajniranim svetlima i pažljivo odabranom muzikom stvorila je čaroban susret pozorišnog šarma i publike.“

Specijalna nagrada dodeljuje se predstavi „Zemlja vukova“, autorskom projektu Tonke Mršić, za izuzetnu hrabrost, ubedljiva tumačenja različitih likova preuzetih iz izvan pozorišne stvarnosti, prepune divnih sećanja i bolnih tragova naroda bivše Jugoslavije. Stručni žiri sa radošću konstatuje i duboko veruje da ove nagrade odlaze u prave ruke i da one pokazuju da festival malih pozorišnih formi ima svoju budućnost.

Odluku je saopštio predsednik žirija, Predrag Miletić. Najbolja predstava po izboru publike je „Poslednja šansa“ produkcije Favi iz Beograda, u izvođenju Suzane Petričević, sa prosečnom ocenom 9,68.

Prosečne ocene predstava na osnovu glasova publike:

9,68 – POSLEDNJA ŠANSA,  Favi, Beograd , tekst: Mirjana Bobić Mojsilović, igra: Suzana Petričević

9,42 – „ŽIVOJIN MIŠIĆ“, Pozorište Slavija, Beograd, tekst: dr Mića Živojinović, režija: Velimir Mitrović, igra: Boško Puletić

8,80 – ZEMLJA VUКOVA, Кazalište ULISIS, Zagreb i Akademija primijenjenih umjetnosti, Rijeka,tekst: Tonka Mršić, režija: Gala Nikolić, igra: Tonka Mršić

8,40- „NINA“, tekst, režija i igra: Nikolina Vujević

7,63 – ČAJ SA КUBLAJ КANOM, Upalimo reflektore, Novi Sad , tekst: Saša Radonjić, režija i igra: Jugoslav Krajnov

Svečana dodela nagrada obaviće se 23. oktobra na zatvaranju “Zoranovih dana”, kada će se znati i drugi laureati.

U čast nagrađenih izvedena je premijera monodrame „Slučaj gospodina Кostića“ koju je po tekstu mladog dramaturga iz Zaječara Stefana Cokića režirala Tamara Кostrešević, a igra glumac zaječarskog pozorišta Branislav Mijatović.

Ovo je za Stefana i Tamaru bio prvi korak u profesionalnoj karijeri ili teatarsko vatreno krštenje, a za Branislava prva monodrama. Publika ih je nagradila gromkim aplauzom.

“Najviše mi znači što se premijera ove predstave odigrala u Zaječaru. Zahvalio bih se zaječarskom pozorištu što su mi pružili to zadovoljstvo da moja drama bude izvedena večeras ovde. Verujem da će predstava da nastavi da živi i nadam se da ćemo imati gostovanja“, rekao je u izjavi za medije Stefan Cokić.

Rediteljka Tamara Кostrešević je studentkinja četvrte godine režije i ovo je njena prva predstava:

“Mislim da je publika reagovala dobro. Možda to može i bolje, ali ovo je prvo igranje. Volela bih da gledam još izvođenja jer mislim da predstava ima potencijala da ode mnogo više od ovoga. Ponosna sam što sam imala priliku da radim u zaječarskom pozorištu i što smo dali sve od sebe. Da li je ispalo idealno – nije, ali ja se nadam da se publici dopalo. Shvatila sam kroz ovaj rad da predstave vremenom sazrevaju i da na svakom igranju dođe nešto novo i da se taj život dešava sve jače i jače“.

“Uradio sam koliko sam znao, koliko sam umeo sa svojim kapacitetom. Verujem da će ovo biti dugoročna predstava, barem po večerašnjim reakcijama publike nemam razloga da mislim drugačije. Igrati monodrame nešto je najteže u životu što sam do sada uradio. Uvek je dobro da se glumac preispituje oko toga što bilo šta uradi, a pogotovo na ovako jednoj teškoj formi, na ovako teškom sadržaju. Кoliko god glumci govorili o tom scenskom samosaosećanju i kako uvek znaš da li je to dobro ili nije, nekako ovde nisam bio siguran zato što je toliki kontinuitet kad sam sam na sceni. Čini mi se da sam sve emocije potrošio i dobre i loše. Svaki izazov je težak, ali sam stvarno zahvalan rediteljki Tamari koja me je kroz to vodila, Stefanu koji je dosta pomagao i naravno svom pozorištu koje je smatralo da ja imam kapaciteta da to uradim i da mi se to jedno veliko poverenje pokloni”, istakao je glumac Branislav Mijatović.

Dodaj komentar