Neko vreme već povukla sam se u ćutanje. Uverena sam da mnogima nije baš nedostajalo moje pisanije, a mnogima je verovatno i laknulo što me nema (najviše onima koje konstantno optužuju da sam ja).

Čujem opet iz raznih izvora da razni lokalni igrači trljaju ruke, skroz hepi što su me „nepristojnom ponudom“ ućutkali: žalim, gospodo, i hvala u ime divnih ljudi koji sada rade, a znate vi o kome pričam.

Nisam odustala. Pomalo me je smorila bolesna atmosfera koja se uvukla u sve pore društva: desi se nešto skroz nemoralno i nenormalno, a ljudi ili ćute i prave se ludi ili bacaju drvlje i kamenje na tebe što pričaš o tome.

Moram, doduše, da pohvalim one „napredne“ koji me redovno čitaju za travu koja je zamenila tikvu i štir u centru i da ih obavestim da imaju još mnogo, mnogo posla – promaklo im je nekoliko mojih tekstova.

Danas sam sela na klupu kod crkve i posmatrala ljude koji prolaze – pobožno se krste na ulasku i izlasku, u prolazu, daju novac za sveće, verovatno stavljaju deset-dvadeset dinara na ikonu.

Pred crkvom par devojčica sramežljivo pita za 10 dinara, za kiflu. Lepe, sa kikicama, u nekim starim haljinicama. Odbijaju ih svi redom – kupili su spasenje u crkvi, ko će sad da ljubi bližnjeg svog?

Valjda nam zato tako dobro i ide – kad je gusto, svako gleda svoje dupe.

U žardinjeri preko puta crkve raste džinovsko stablo paradajza. Bez plodova-još uvek. Posmatram ga već neko vreme i pitam se da li je taj paradajz delo istog onog buntovnika koji je kod PIO fonda zasadio tikvu?

160815-paradajs-tekst

Šetam ulicom Timočke bune i ne mogu da se ne zapitam: ima li šta odvratnije od tih žardinjera u jedinoj pešačkoj zoni grada?
Prolazim pored Popove plaže… Stanje više nego žalosno. Sve je tako bezbojno i sivo. Ničeg novog na vidiku.

Sa asfalta me gleda bezbojni grafit. Jadno.

Od najavljenog preporoda koji nam stiže sa Arapima, za sada nam je stigla vrućina – slava Vučiću!

Ako se nastavi ovim tempom za tridedetak godina Zaječar će biti novi Dubai… Samo bez mora, i bez visokih zgrada, i bez luksuznih vila…
Dobro, biće pustinja, za početak.

Ima li iko plan za posledice ove užasne suše? Čisto sumnjam. Azilanti spavaju u parku. Kerovi vrše nuždu pored njih. Jede mi se sladoled. Čeprkam po novčaniku – zaklela bih se da je pokušao da me ugrize za prste. Kontam da mi se više ne jede.

Drugar mi se javlja preko grane, pita kako je u rupi? Nedostaje mu sve tamo preko bare.

Šaljem mu sliku paradajza uz komentar: džast anadr dej in paradajs.

Smejem se sama sa sobom. Prisetih se kako sam se četiri jutra ranije šetala kao vampir u pet i kusur izjutra.
Lik fotografiše nešto, sav euforičan, neki džukci ga cepaju.

Hah! Ne verujem. Slika me? Ne slika me? Slika me? Skrećem i kontam, mogla sam baš da se našminkam.
Srećom….ipak je slikao samo Sunce.

foto: printscreen
foto: printscreen

Ostajte mi zdravo!

Dikie Lebedi

1 KOMENTAR

  1. Anadr dej in eshole of d vrld . Kakva oustinja, ovo ovde je idealno postavljen set za snimanje popularne FOX-ove serije, WALKING DEAD, inace ko nije gledao, t su neki ljudi vs. zombiji . Taman tako je i ovde . Bitno da je napredno, eto i FOX stigao ovde .

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here