Ćilibar sa morskog dna mogao bi sadržati tragove cunamija!
Ćilibar koji se nalazi na morskom dnu mogao bi sadržati tragove cunamija od pre 115 miliona godina jer formacije u smoli drveća ukazuju na masivne talase koji su usisali šumu u more. Ukazuje studija objavljena u časopisu “Scientific Reports”. Ploča smeđe-sivog kamena u kamenolomima u Severnom Japanu prekrivena je slojem zlatnog ćilibara. A fosilizovana smola drveća je nastala usled masivnog cunamija, sugerišu istraživači koji su učestvovali u studiji, prenosi Science news. Ovi sedimenti, otkriveni iz kamenoloma u Japanu, nekada su bili na dubokom morskom dnu.
Formacije u zlatnoj smoli ukazuju na drevne cunamije, navode učesnici studije. Navode da talasasti obrasci u ćilibaru starom 115 miliona godina ukazuju na to da je davno cunami poplavio današnji severni Japan. Naučnici su nedavno analizirali sedimente vađene iz rudnika peska na najsevernijem japanskom ostrvu Hokaido.
Geolog iz Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju u Cukubi, u Japanu Aja Kubota kaže da je to nalazište, koje se nalazilo na dnu Tihog okeana pre otprilike 115 miliona godina, donelo neočekivano otkriće.
“Naime, pronašli smo čudan oblik ćilibara“, ističe Kubota.
Ćilibar sa morskog dna mogao bi sadržati tragove cunamija!
foto: pixabay
Geolog u Vašington Si Grantu u Sijetlu i veza u Centru za istraživanje cunamija Nacionalne uprave za okeane i atmosferu Keri Garison-Lejni objašnjava da su slojevi ćilibara, sa karakterističnom narandžastom nijansom, ležali ispresecani sa tamnijim slojevima peščara.
Ističe da su analize vizuelnim i ultraljubičastim svetlom otkrile da se ćilibar na čudan način isprepliće sa peščarom.
“Konkretno, fosilizovana smola formira oblike poznate kao ‘strukture plamena’. Ovi oblici, koji podsećaju na plamen ili talase koji se uzdižu, formiraju se kada se materijal različitih gustina vertikalno taloži. Generalno, oni će se formirati kada se gušći sloj taloži preko mekšeg sloja”, kaže Keri Garison-Lejni.
foto: pixabay
Tim je zaključio da uočavanje takvih struktura plamena sugeriše da je ćilibar morao biti mekan kada je taložen na morskom dnu, tako da se isprepletao sa peščarom.
Garison-Lejni ističe da je novo razmišljati o korišćenju ćilibara kao indikatora drevnih cunamija, ali ističe da je potrebno više dokaza pre nego što se ovaj slučaj zatvori. Za početak, cunami bi uticao na široko područje, tako da je ispitivanje većeg dela ovih naslaga ćilibara važno. Cunami mogu biti razorni i, za sve živo u blizini, često zastrašujući. Ali fizička šteta koju nanose ovi džinovski talasi na kraju erodira, obično ostavljajući malo dokaza o svom prolasku.
Kao rezultat toga, postoje oskudni zapisi o cunamijima koji sežu dalje od trenutne geološke epohe, koja je počela pre otprilike 12.000 godina.
ZajecarOnline/tanjug/J.V.
Čitajte portal Zajecaronline.com, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads! Budite uvek informisani! Pratite najnovije vesti iz Zaječara. Zaječar Online nezavisni internet portal. Vesti bez cenzure!
Dodaj komentar