Društvo

Danas je Tucindan: Vratite dugove i ne dajte ništa iz kuće

05.01.2020.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, danas se obilježava Tucindan – dan kada se priprema božićna pečenica. Takođe, proslavlja se i hrišćanski praznik Oci ili Očevi, koji uvijek pada u prvu nedjelju pred Božić.

Na Tucindan se kolje prase ili jagnje, koje će se peći na Badnji dan, a jesti za Božić.

Na Tucindan, prema narodnom vjerovanju, decu ne valja tući, jer će, inače, cijele godine biti nevaljala i bolešljiva.

Praznik je nazvan Tucindan jer se nekada prase ili jagnje “tuklo”, odnosno udaralo krupicom soli ili ušicama od sekire, pa se onda, tako ubijeno ili ošamućeno, klalo i redilo.

Za pečenicu se obično kolje nazime (mlado svinjče) ili jagnje “veselica”, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku.

Pečeno prase ili jagnje nazivalo se i “božićnjara”. Posle posta, koji traje do 7. januara po gregorijanskom kalendaru, vernici treba da se na Božić omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom i dunjom koje su izvađene iz nje.

Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz stranih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnjeg posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Vratite dugove i ne dajte ništa

Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, jer će onda cele godine stvari samo “izlaziti” iz doma. Takođe, danas treba obavezno vratiti sve dugove i izmiriti sve račune, jer ćete u suprotnom biti dužni sve do narednog Božića.

Kokoška, guska, patka ili ćurka, međutim, u mnogim se krajevima ni u kom slučaju ne smeju naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol “nazadovanja i rasturanja kuće jer kljuca i baca zemlju iza sebe”. Tamo gde se, ipak, kolje za supu, odmah se odbace glava i noge.

U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.

Pečenica se peče sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću.

Na Tucindan su ponegde decu “koja to zasluže” i kažnjavali, pa i tukli, a posle tog dana ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi.

Tako se na Tucindan održao običaj, kao u nekim mestima severnog Banata, da roditelji simbolično “tuku” decu da bi bila valjana i poslušna.

Prema drugom verovanju, na današnji dan nikako ne valja tući decu jer će u tom slučaju cele godine biti nevaljala, a izaći će im i čir na svakom mestu gde danas budu udarena.

Ako su deca danas ipak dobila neku ćušku, onaj koji je danas udaren treba da kaže “Čiri, miri da imaš dvadesetčetiri”.

Od Tucindana počinje i uređenje i spremanje kuće za Božić, praznik rođenja Hrista.

Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, a u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami razastrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.

Što se tiče praznika Oci, tog dana, isto kao na Materice, djeca porane i unaprijed pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vezuju svoje očeve za noge na isti način kao što su njih vezivali na Djetinjce.
Deca čestitaju praznik, a očevi im onda dele slatkiše i poklone i na taj način se “driješe”.

Ovi praznici i običaji koji su u vezi sa njima doprinose jačanju porodice, slozi, razumijevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom, a porodica je temelj društva, države i Crkve.

izvor: mondo.rs

Preporučujemo:

Dodaj komentar