ŽIVOT NA GRANICI – VELJA DVOGLAVAC

0
foto: ILUSTRACIJA

Ako je neko pomislio da će ovom prilikom ponajviše biti reči o osobi koja upravo sastavlja pun mandat kao gradonačelnik Zaječara – u pravu je. U nekoliko  prethodnih rubrika pisao sam o nekadašnjim vlastodršcima – Bošku i Saši, sijamskim blizancima naših brojnih nevolja. Red je da se malo pozabavimo postojećom vlašću, da ne pomisle da ih ignorišemo. Taman posla.

Da prvo pojasnim otkud naslov – Velja Dvoglavac. Zaječarci mojih godina i stariji se, svakako, sećaju čuvenog motorcikliste koji je vozio brojne moto kros trke podno Kraljevice po pravoj zemljanoj, blatnjavoj stazi i uvek je uspevao da izvuče živu glavu. Otud, valjda i nadimak Dvoglavac. A kakve on veze ima sa „našim“ Veljom biće jasno do kraja teksta.

Negde tokom proteklog decembra pronet je glas da će Velja, samo što nije, podneti ostavku na fotelju gradonačelnika te će nakon toga uz pomoć Ministarstva za lokalnu samoupravu biti uvedene privremene mere u Zaječaru. Ova vest je brzo protrčala kroz Zaječar i okolinu, čak su iz nove Sašine odborničke grupe delegirali odbornika za člana Privremenog organa. Kažu da su stratezi iz SNS-a zamislili da na čelo tog organa postave budućeg, nekompromitovanog, kandidata za gradonačelnika te bi se on tako predstavio građanima i cementirao pobedu. Poznavaocima zakona je bilo jasno da to baš i nije tako lako uraditi bez silovanja situacije i zakona. A, nije ni Velja lud da skrati svoj mandat za šest meseci, najmanje. Pogotovu, ako je ta priča istinita, što ga njegovi iz SNS-a „puštaju niz vodu“. Ima i Velja mišljenje o sebi.

Da se malo podsetimo kako je Velja postao gradonačelnik. Šta god da mislimo o njemu-htelo ga je. Kada je posle propasti „Arsenija Spasića“ izgubio posao komercijaliste prešao je u „Vrelovod“. Posle propasti te firme ostao je na ulici te je sa ostalim otpuštenim radnicima počeo da organizuje proteste protiv vlasti Ničića. Tu ga je ogrejalo sunce u liku druga Saše kome su trebali ljudi da napravi PRS. Tako je Velja postao prvoborac PRS-a. U nedostataku posla postao je političar. I, nije jedini  koji je to uradio. Uspešno je gradio poziciju kod šefa Saše, a kao nagradu je dobio posao u Best televiziji. Kažu da je bespogovorno slušao sva naređenja i  nova nagrada nije izostala-postao je direktor radija i televizije Best. To što on nije znao gotovo ništa o nivinarstvu nije nikakva smetnja, tu je Saša koji brine o svemu.

Prošli su jedni lokalni izbori, pa onda i vanredni koji su iznuđeni i stigla je najveća nagrada koju može da očekuje svaki lokalni političar. Postao je gradonačelnik. To što o tom poslu nije imao baš najjasniju predstavu nije bila smetnje pri izboru. Kad imaš većinu u skupštini možeš da radiš šta ti je volja. Saša je jarko želeo i funkciju gradonačelnika ali još više narodnog poslanika. Zakoni to zabranjuju te je izabrao onog za kog je mislio da če bez pogovora da sluša njegove naloge Tako je i bilo, Velja gradonačelnik a Saša predsednik skupštine.. Kako je bilo u zgradi grada neka posvedoči činjenica da je Saša sedeo u velelepnom gradonačelničkom, kabinetu koji je Boško opremio (nadajući se da će tamo sedeti mnogo godina) a Velja je sedeo u maloj kancelariji u kojoj su do tada sedeli zamenici. To njemu nije smetalo, primao je platu gradonačelnika.

Manje, više svima je poznato kako su se stvari odvijale. Saša je kao Hudini ispraznio budžet Zaječara i kad je shvatio da više nema para i da dolaze teške godine on je podneo ostavku i zbrisao iz Zaječara, grada u kojem nikada stvarno nije ni živeo. Ostavio je na cedilu i ekipu iz „Best“ televizije.

Velja je brzo prešaltovao u novu brzinu po izboru novog predsednika skupštine koji nije pokazivao sklonost da bude novi šef već je pažnju usmerio na to da se nekako grad spasi od bankrota. To je Velja iskoristio, prešao u „svoju“ kancelariju i počeo da se meša u posao gradonačelnika.Preko noći je zaboravio kako je i koliko slušao i izvršavao naloge Mirkovića i postade jedan od njegovih kritičara i spasitelja grada. Kažu da je to prijateljstvo okončano psovkama i pretnjama sa obe strane. Pričaju njegovi saradnici da je posle smene počeo da „postrojava“ saradnike, psuje, preti ali-to su radili i njegovi prethodnici.

Tako bi se mogla, ukratko, opisati politička  biografija Velje  koji je ni kriv ni dužan postao gradonačelnik. Nije nešto posebno korisno uradio za grad ali nije, istini za volju,dodatno zadužio budžet kao što su to radili  prethodnici. Ismevali su ga, ponajviše njegovi najbliži saradnici, što ne ume da sastavi dve rečenice i da običnu izjavu za medije ili čita sa „idiota“ koji mu savetnica drži iza kamere. Tako je i bilo ali će u analima grada ostati zapisano da je Velja bio gradonačelnik u punom mandatu.

Kako sada stoje stvari Velja će biti poslat u političku istoriju ali se ja neću kladiti da će biti tako. Kao negdašnji Velja Dvoglavac i ovaj „naš“ Velja je pokazao da ima dve glave, jednu dok je bio Sašin potrčko a drugu kad je počeo da se ponaša kao gradonačelnik. A, možda ima i treću glavu, sačekajmo. Veština preživljavanja kod nekih političara je čudesna. Ni valjak ih ne može pomeriti sa mesta. Naravno, šanse da dobije još jedan mandat su sitne ali nemojte da nas iznenadi ono što može da se desi.

Kako se saznaje ozbiljni kandidati za novog gradonačelnika su Vladan Paunović i i Stefan Zankov,  šefovi SNS-a u gradu. Bilo bi neverovatno da tu uskoči neko treći, nije takav običaj i nije na vidiku u ovoj stranci koja će, kako stvari stoje, dati i novog gradonačelnika. No, o njima u narednoj kolumni a mi da se zamislimo šta valja činiti sa fudbalskim klubom „Timok“ kome preti realna opasnost od likvidacije zbog dugova koje je napravio Mirković (sadašnji predsednik ovog kluba još uvek ne sme da mu spomene ime) i to dve godine pre stotog rođendana. Nisam pristalica bacanja para na trenere i fudbalere ali valja imati skromni gradski klub u kome će zaječarska deca igrati fudbal. Valja ga spasiti, takvi jubileji su kod nas retki.

Za razvoj demokratije bilo bi jako korisno da državni organi najzad počnu da se mešaju u svoj posao, ako to ne učine samo će potvrđivati kuloarsku priču da su Boško i Saša verni saradnici Državne bezbednosti i „otuđenih centara moći“ te da su zbog toga zaštićeni kao beli medvedi te da zato rade sve što im se ćefne. Počinili su brojna krivična dela, proćerdali i pokrali gradske pare a i dalje su na slobodi.

autor: V. Madžoski

PS. U ovoj rubrici iznose se stavovi autora a ne redakcije.

POSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here