fbpx
Društvo

Džejn Paunković: Zbog klimatskih promena proleća i jeseni skoro da nema

FOTO: Eco East Bor

Izumiranje biljnog i životinjskog  sveta, manje vode za piće, seča šuma, najvažniji su ekološki problemi sa kojima se zbog promene klime susreću svi ljudi na planeti. Siromašnije zemlje su više ugrožene  klimatskim promenama, jer prema rečima Prof. dr Džejn Paunković  sa Fakulteta za menadžment, njima je teže da posledice tih promena umanje.

Jedna od posledica klimatskih promena je izumeranje biljnog i životinjskog sveta. Gubimo i vodu za piće, ističe  Prof. dr Džejn Paunković i dodaje kako smo otprilike izgubili 50 % ukupne vode, uništili smo razne oblasti za ribolov, šume…

“Najveći ekološki problem u svetu je promena klime. Dugi je nedostatak i zagađenje vode i širenje pustinja, a sve je to veoma vezano za klimatske promene. Dešava se povećanje temperature na površini planete i to je nešto manje u okeanima ,a nešto više na tlu, ali temperatura je u industrijsko doba drastično porasla a ljudi su pokazali da je to u vezi sa efektom staklene bašte, odnosno vezan je za količinu ugljen dioksida koji ispumpavamo svakodnevno u atmosferu i čovek je doprineo tim prirodnim promenama”.

Pre svega mora da se radi na obrazovanju ljudi i da im se daju relevantne informacije.

“Ljudi su već sredinom XX veka  shvatili da se nešto mora uraditi, pa se do 2030. godine mora smanjiti emisija štetnih gasova  za čak 40 %. Klimatske promene dovode do povećanja temperature na zemlji  koja do kraja ovog veka ne sme biti viša od 1,5 stepeni nego što je sada. Klimatske promene utiču i na vremenske prilike i tokom godine povećava se broj dana bez padavina. Zato nam je leto trajalo do sredine oktobra i nije bilo kiše, a i kada padnu radi se o ekstremnim količinama  koje dovode do poplava i klizišta”, istakla je profesorka Paunković.

Zaječar je jedan od 100 svetskih gradova koji su se krajem oktobra prošle godine priključili globalnoj akciji Climathon 2018, posvećenog rešavanju uticaja klimatskih promena u lokalnim sredinama. Skup je održan na Fakultetu za menadžment, a jedna od najzaslužnijih za učešće Zaječara u ovom projektu je profesorka Paunković.

“Climathon je najveći svetski pokret u kome učestvuju gradovi koji žele da se bave problemima klime i promene klime, odnosno rešenjima koja doprinose boljem životu svojih građana”.

Evropa se obavazala da će do 2030. godine smanjiti 40 % emisije gasova koji dovode do efekta staklene bašte što bi trebalo da pomogne da se klimatske promene ako ne spreče bar zaustave na određenom nivou.

“Neophodno je palneti Zemlji da se dodatno ne kvari situacija koja trenutno postoji. Više nije pitanje da li postoji globalno zagrevanje, nego kako sprečiti da se to otme kontroli. Trenutno je dogovor da se ta temperatura ne povećava više od 1,5 stepeni do kraja ovog veka. SAD doprinose najvećem klimatskom zagrevanju, a nemaju nameru da se bave ograničenjem emisije ugljen dioksida što je strašno za ceo svet”, kazala je Paunković.

Srbija nije zemlja koja mnogo emituje štetne gasove i gasove koji su opasni za globalno zagrevanje, ali je potpisnica Pariskog sporazuma kao i druge Evropske zemlje.

“Klima u Srbiji se promenila. Imamo povećan broj dana bez padavina. Leto je trajalo do sredine oktobra i to jedna od tih posledica.Znači dugi periodi bez kiše, dugi sušni periodi.Poplave,klizišta, zemljotresi, sve su to posledice globalnog zagrevanja i ekstremiziranje vremenskih prilika”.

Zaječar nije do sada imao ekstremne posledice. Vode i poplave koje su nam dolazile bile su sa drugih strana, a to je zato što imamo oko 600 do 700 km do mora i još uvek ti oblaci dođu i padnu negde pre nas, ali zato imamo vrlo duga sušna leta, naglasila je profesorka Paunković.

Prof. dr Džejn Paunković je ukazala i na veliki problem odlaganja otpada. Osim većeg broja kontejnera u Zaječaru na primer, moramo raditi i na našoj svesti i na odlaganju otpada.

divlja deponija na Kraljevici

Foto: Zajecar Online

Te nadzemne deponije kakve mi imamo na kojima se gomila velika količina organskog otpada proizvode veliku količinu metana. To je vrlo eksplozivan gas i gas koji je čak opasniji za atmosferu od samog ugljen dioksida i zato Evropa ide ka tome da ne postoje deponije otpada. Samo mora da se preradi i da se iskoristi u druge namene.

” Organski otpad na primer, koga u Zaječaru imamo dosta može da se iskoristi tako što će se preraditi. Tokom leta preko 40 % iz bašti i parkova se odloži na deponiju i vremenom se stvara veoma opasan gas metan. Pametni ljudi prave od toga biogasne elektrane. Radi se o običnim zatvorenim bazenima u koje se ubacuje organski otpad,  tu se pokreće enzimska reakcija  i stvara metan  koji pokreće turbine i pravi struju . Znači, umesto da taj metan ide u atmosferu i zagađuje je , mi od njega možemo da pravimo struju koja će ići u sistem i da grejemo grad od te struje”, kazala je Paunković.

Jedan od glavnih uzroka globalnog zagrevanja i najvećih zagađivača je upotreba uglja. 1950. godine nas je bilo 2 ipo milijarde, sada nas je je preko7, a 2050. će nas biti preko 9. Mnogo nas je.

“Sve nas je više, ali konzumacija materijala koji koristimo se u XX veku uvećao preko 30 puta. Dakle, broj ljudi se uvećao 3 puta ,a materijale koje koristimo 30. O tome mora da se povede računa”.

Pošumljavanje je neophodno za opstanak. Potrebno je da se posadi još nekoliko desetina milijardi drveća da bi se kompenzovali ugljen dioksid iz prirode.

“I zato moramo da ga sadimo u našoj okolini i da svuda gde postoji mesto posadimo drvo”, kaže profesorka.

“Drveće osim što apsorbuje ugljen dioksid  ono drži  i zemljište da ne dođe do klizišta. Svako od nas bi trebalo da zasadi makar jedno drvo i da tako da svoj doprinos, ali da to bude pre svega naša autohtona vrsta”, predlaže profesorka Paunković.

“Možemo da štedimo energiju tako što ćemo uraditi mnogo bolju izolaciju kuća.Štedimo benzin, vozimo bicikl,izbegava se stvaranje nepotrebnog smeća itd i na taj način se deluje u pravcu održivog razvoja”, predlaže Paunković.

U našoj zemlji, akcija smanjenja plastičnih kesa je dala neke rezultate, ali postoje i drugi ekološki problemi poput opasnog otpada, izgradnja mini hidroelektrana na nekim zaštićenim područijima poput Stare planine.

“U održivom razvoju i zaštiti životne sredine postoji princip koji kaže da kada ne možete da predvidite efekte onoga što ćete uraditi to ne radite to je takozvani princip predostrožnosti. Očigledno je da oni koji su davali dozvole za izgradnju tih mini hidroelektrana nisu poštovali princip predostrožnosti i nisu uzeli u obzir sve faktore do kojih je izgradnja došla . Upropastili su jednu dobru ideju, jer ako  date dozvolu da se napravi mini elektrana a onda čovek koji je dobio dozvolu svu vodu uzme, ostali neće imati ništa. Naročito sada u situaciji sa klimatskim promenama kada vi više nemate tekoličine vode u opticaju”.

Moramo da budemo pametniji.Na to nas prvo upozorava klima. Klima je pokazatelj onoga što se dešava na zemlji i kao da priroda svaki put nađe način da reguliše šta se na Zemlji dešava upravo regulacijom klime. Kada ima suviše ugljen dioksida u atmosferi počinje promena klime i dođe do zamrzavanja i u tom trenutku život mora da stane da bi se atmosfera vratila u normalno stanje. Životinje su te koje proizvode uljen dioksid i izumru, biljke sačekaju novo otopljavanje i počne novi ciklus. Klima je vrlo dobar pokazatelj neodrživosti života na Zemlji  onako kako mi to radimo sada. Zato su klimatske promene važne, objašnjava Paunković.

Na Fakultetu za menadžment već 12 godina studenti izučavaju oblast klimatskih promena i održivog razvoja. Osim toga Fakultet za menadžment svake godine organizuje  popularna predavanja za đake srednjih škola na kojima osim profesorke učestvuju i njeni bliski saradnici Docent Dr Violeta Jovanović sa Fakulteta za menadžment i Mr sci Mihailo Jovanović doktorant Univerziteta iz Španije, koji se bavi klmatskim promenama u prošlosti (paleoekologija).

1 komentar

Dodaj komentar